Poslednji intervju s Ursulom Legvin: Ni­sam se pra­vi­la da sam Dilan

- Ame­rič­ka kul­tu­ra ima ten­den­ci­ju da ma­što­vi­tost pre­pu­sti de­ci - oni će iz to­ga iz­ra­sti, to će pre­ra­sti i po­sta­će do­bri bi­zni­sme­ni ili po­li­ti­ča­ri.

 Ne­dav­no ste bi­li za­bri­nu­ti zbog tam­nih stra­na ma­što­vi­to­sti?

- Ose­ćam se do­bro sve dok je u pi­ta­nju knji­žev­nost. Ne­spu­ta­na ma­što­vi­tost za­bri­nja­va me ta­mo gde ni­je deo fik­ci­je - gde vam je do­zvo­lje­no da la­že­te u me­mo­a­ri­ma. Pod­sti­ču vas da pra­ti­te “isti­nu” ume­sto či­nje­ni­ca. Ni­sam nadžak-ba­ba, sa­mo sam ćer­ka na­uč­ni­ka. Za­i­sta vo­lim či­nje­ni­ce. Iz­u­zet­no ih po­štu­jem. Ali po­sto­ji rav­no­du­šnost u ve­zi sa ve­ro­do­stoj­no­šću ko­ja se pod­sti­če u broj­nim do­ku­men­ta­ri­stič­kim de­li­ma. Bri­ne me, na pri­mer, ka­da pi­sci u ro­ma­ne sta­vlja­ju ži­ve lju­de ili čak ne­dav­no umr­le. To je ne­ka vr­sta bez­o­bra­zlu­ka, ne­ka vr­sta ko­lo­ni­za­ci­je te oso­be od stra­ne auto­ra. Da li je to is­prav­no? Da li je po­šte­no? I on­da, kad do­bi­je­mo te bi­o­gra­fe ko­ji na ne­ki na­čin us­put iz­mi­šlja­ju, ne že­lim to da či­tam. Za­tek­nem se­be ka­ko se pi­tam: šta je ovo, ro­man, bi­o­gra­fi­ja?

Šta mi­sli­te o e-knji­ga­ma?

- Ka­da sam po­če­la da pi­šem o e-knji­ga­ma i štam­pa­nim knji­ga­ma mno­gi su uz­vi­ki­va­li “knji­ga je mr­tva, knji­ga je mr­tva, ima sve da po­sta­ne elek­tron­sko. Za­mo­ri­la sam se od to­ga. Po­ku­ša­va­la sam da ka­žem da sa­da ima­mo dva na­či­na ob­ja­vlji­va­nja i ko­ri­sti­ću oba. Ima­li smo je­dan, sad ima­mo dva. Ka­ko to mo­že da bu­de lo­še? Stvo­re­nja ži­ve du­že uko­li­ko mo­gu da ra­de stva­ri na raz­li­či­te na­či­ne. Mi­slim da sam bi­la kraj­nje do­sled­na u ve­zi s tim. Ali mo­gu­će je da mi se ton u gla­su pro­me­nio. Bi­la sam pro­tiv tren­da. Tu je i onaj vic. Zna­te ko­ja je Gu­ten­ber­gu bi­la dru­ga knji­ga, po­sle Bi­bli­je? Bi­la je to knji­ga o to­me ka­ko je knji­ga mr­tva.

 Sad ste čla­ni­ca Ame­rič­ke aka­de­mi­je le­pih umet­no­sti i knji­žev­no­sti?

- Za­ma­lo da ne bu­dem. Bi­lo je to ta­ko ne­pri­jat­no. Ili se pi­smo za­gu­bi­lo u po­šti ili sam ga ba­ci­la mi­sle­ći da je sme­će, ali u sva­kom slu­ča­ju ni­kad ni­sam do­bi­la po­ziv­ni­cu. Oni su če­ka­li, i če­ka­li, i če­ka­li i na kra­ju su kon­tak­ti­ra­li mo­ju agent­ki­nju, a ona od­mah me­ne. Pi­sa­la sam im i re­kla: “Ni­sam se pra­vi­la da sam Di­lan”. Ali mo­ra da su to po­mi­sli­li.

Još jed­na po­čast i to zna­čaj­na. Šta ona zna­či za vas?

- Da pa­ra­fra­zi­ram re­če­ni­cu Me­ri Go­dvin o po­tvr­di pra­va že­na, to je po­tvr­da pra­va na­uč­ne fan­ta­sti­ke. Pri­zna­ti mo­ju ka­ri­je­ru na ovom ni­vou znat­no ote­ža­va stva­ri oni­ma ko­ji iz­ga­ra­ju i oni­ma ko­ji ne odo­le­va­ju da ka­žu “žan­rov­ska pro­za ni­je knji­žev­nost”.

Jed­nom ste raz­ja­sni­li svo­je po­li­tič­ke sta­vo­ve re­či­ma: “Ni­sam pro­gre­siv­na. Mi­slim da je ide­ja pro­gre­sa in­di­vi­du­al­na i ge­ne­ral­no štet­na gre­ška. Za­ni­ma me pro­me­na, a to je pot­pu­no dru­ga­či­ja stvar”. Za­što je ide­ja pro­gre­sa štet­na? Si­gur­no je u zna­čaj­ni­jem de­lu isto­ri­je bi­lo pro­gre­sa u ve­zi sa dru­štve­nim pi­ta­nji­ma jer su lju­di ima­li ide­ju ili čak ide­a­le.

- Ni­sam re­kla da je pro­gres šte­tan, re­kla sam da je ide­ja pro­gre­sa ge­ne­ral­no štet­na. Mi­sli­la sam pre kao dar­vi­ni­sta ne­go u poj­mo­vi­ma ve­za­nim za dru­štve­na pi­ta­nja. Mi­sli­la sam na ide­ju evo­lu­ci­je kao uz­la­znom ste­pe­ni­štu sa ame­ba­ma na dnu i Čo­ve­kom na vr­hu ili bli­zu vr­ha, mo­žda sa ne­kim an­đe­li­ma nad njim. I mi­sli­la sam na ide­ju isto­ri­je kao ne­po­gre­šiv us­pon ka bo­ljem, što je, či­ni mi se, na­čin na ko­ji se u 19. i 20. ve­ku ko­ri­sti­la reč “pro­gres”. Osta­vlja­mo za so­bom Mrač­no do­ba ne­zna­nja, pri­mi­tiv­na raz­do­blja bez par­ne ma­ši­ne, bez avi­o­na /nu­kle­ar­nih elek­tra­na/ra­ču­na­ra/ šta god bi­lo sle­de­će. Pro­gres od­ba­cu­je sta­ro, vo­di ka no­vom, bo­ljem, br­žem, ve­ćem i ta­ko da­lje. Vi­di­te moj pro­blem sa tim? To jed­no­stav­no ni­je tač­no.

Ka­ko se evo­lu­ci­ja ukla­pa u to?

- Evo­lu­ci­ja je di­van pro­ces pro­me­ne - di­fe­ren­ci­ja­ci­je, pre­i­na­če­nja i uslo­žnja­va­nja, bes­kra­jan i sja­jan; ali ne mo­gu da ka­žem da je ije­dan od nje­go­vih pro­iz­vo­da “bo­lji” ili “su­per­i­or­ni­ji” u od­no­su na ne­ki dru­gi, uop­šte­no gle­da­no. Je­di­no u kon­kret­nim pri­me­ri­ma. Pa­co­vi su in­te­li­gent­ni­ji i pri­la­go­dlji­vi­ji od ko­a­la i te dve pred­no­sti omo­gu­ći­će pa­co­vi­ma da na­pre­du­ju, dok će ko­a­le iz­u­mre­ti. Sa dru­ge stra­ne, da ne­ma ni­čeg dru­gog za je­lo do euka­lip­tu­sa, pa­co­vi bi za­čas ne­sta­li, a ko­a­le bi na­pre­do­va­le. Lju­di mo­gu da ra­de sve što bak­te­ri­je ne mo­gu, ali ako bi tre­ba­lo da se kla­dim na za­i­sta du­go­ro­čan glo­bal­ni op­sta­nak, moj no­vac išao bi na bak­te­ri­je.

(Raz­go­va­rao Dej­vid Straj­tfeld. Pre­veo Ma­ti­ja Jo­van­dić)

Pe­ti broj “Knji­žev­ne fan­ta­sti­ke”, ko­ji su ure­di­li Dra­go­ljub Ugro­ša­nac i Mla­den Ja­ko­vlje­vić, ujed­no je i sim­bo­lič­na po­sve­ta ve­li­koj knji­žev­ni­ci Ur­su­li K. Le­gvin (1929 – 2018), ko­ja je da­la ne­mer­ljiv do­pri­nos fan­ta­stič­noj knji­žev­no­sti pro­zom ko­ja na je­din­stven i ne­po­no­vljiv na­čin pro­go­va­ra o pro­ble­mi­ma sa­vre­me­nog dru­štva i ve­li­kim te­ma­ma: so­ci­jal­nim, po­li­tič­kim, an­ti­ko­lo­ni­jal­nim, eko­lo­škim, rod­nim i dru­gim zna­čaj­nim pi­ta­nji­ma. Če­sto je knji­žev­nu fan­ta­sti­ku opi­si­va­la kao alat za dru­štve­ne pro­me­ne, od­no­sno, na­čin da se pred­sta­vi svet ka­kav bi mo­gao da bu­de, a ne ka­kav je­ste. Nje­ne kri­ti­ke, ka­ko u knji­žev­no­sti ta­ko i van nje, ne­ret­ko su bi­le usred­sre­đe­ne na so­ci­jal­nu ne­jed­na­kost, neo­dr­ži­vost ka­pi­ta­li­zma i nje­go­ve štet­ne efek­te po ži­vot­nu sre­di­nu. Pri­li­kom pre­u­zi­ma­nja na­gra­de za iz­u­ze­tan do­pri­nos ame­rič­koj knji­žev­no­sti 2014. go­di­ne odr­ža­la je upe­ča­tljiv go­vor u ko­me je kri­ti­ko­va­la ka­pi­ta­li­stič­ki si­stem i od­nos iz­da­vač­ke in­du­stri­je pre­ma knji­zi. Po­sve­tu ovoj ve­li­koj knji­žev­ni­ci u ča­so­pi­su “Knji­žev­na fan­ta­sti­ka”, po­red ni­za autor­skih tek­sto­va, za­tva­ra je­dan od po­sled­njih in­ter­vjua ko­je je da­la re­dak­ci­ji saj­ta „Los An­đe­les Ri­vju of buks” no­vem­bra 2017. go­di­ne...