„Mikve” ili ženska tragedija u Novosadskom pozorištu

Premijera ove predstave na repertoaru je sutra, a prva repriza 28. maja. Za direktora Novosadskog pozorišta Valentina Vencela 44. sezona teatra koji vodi bila je nastavak umetničkog rada na raznovrsnim projektima, a saradnja sa gošćom iz umetničkog rukovodstva koparskog pozorišta, sublimacija zajedništva, razmene predstava i međusobnih gostovanja.

Nismo se sporazumevali ni na slovenačkom, ni na srpskom, ni na mađarskom, našalila se Katja Pegan i dodali kako su „govorili jezikom pozorišta“.

Katja Pegan je otkrila da nikad u svojoj dvadesetpetogodišnjoj karijeri nije radila sa toliko jakih glumaca, tačnije glumica, jer je komad priča o (jevrejskim) ženama koje žive u čvrstim društvenim spregama patrijarhata.

Njihova tehnika liči na slovenački dril, ali je mnogo više ozarena strašću prema igri, ceni Katja Pegan.

Nakon Simovićeve „Hasanaginice“, nedavno premijerno izvedene sa velikim uspehom, Ujvideki sinhaz se ponovo bavi rodnim pitanjem, slobodom žena, koje može biti pitanje slobode jednog društva u celini. „Mikve“ je termin koji označava obredno kupatilo, ritualnu kupku, obaveznu u mnogim slučajevima u jevrejskoj zajednici, pogotovo za žene, čime se one izlažu pogledima drugih žena, i tako postaju vidljive, nage i u unutrašnjem smislu. Reč je o savremenom komadu koji nije hit samo u Izraelu, nego i u Pragu, i svim drugim društvima koja gaje ortodoksan pristup porodičnim običajima i vaspitanju. Hadar Galron nije samo spisateljica, nego i glumica, čime ovo dramsko delo zaslužuje još više pažnje.

Glumica Terezia Figura, koja igra ženu političara u usponu, otkriva da njen lik predstavlja ženu doteranu, zadovoljnu, samo spolja, za javnost, dok u kući trpi nasilje. Emina Elor igra Širu, ženu koja prkosi običajnim zakonima zajednice, želeći slobodu, moć da sama upravlja svojim životom.

Gabriela Crnković u predstavi je Miki, pevačica koja samo zbog muža pristaje na mikve, da se „pročisti“. Tamo upoznaje i druge žene i postaje empatična prema njihovoj patnji. Silvia Križan igra Šošanu, „ženskog rabina“. Za Silviu Križan „Mikve“ je predstava o marami koju je nosila na konferenciji za novinare, marami koje su morale da nose njene bake i prabake, kao izraz pokrivenosti, pokornosti, izdržavanosti, zavisnosti...

Glumica Judit Laslo, u predstavi Esti, ima sve, zdovoljna je, dok njena tragedija ne postane tragedija drugih žena. A „zločesta baba“ u predstavi „Mikve“ je glumica Livia Banka, za koju ovakve predstave dokazuju da su „žene u modi“, a i dalje ih ubijaju.

Lako je imati zakone, najteže je promeniti razmišljanje ljudi, poručuje Livia Banka.

I. Burić