Iz Japana, s ljubavlju (2): Opasnost, čuvajte se kajtova!
Plaža u Tokiju izgleda fantastično, bar meni. Zaliv zatvaraju veštačka ostrvca koja su tu nasuta dok je još Japan pokušavao da spreči Komodora Perija da uplovi u prestonicu i prisili je da se otvori svetu (što se svejedno desilo).
Među njima je i ostrvo zabave Odaiba na kom se između ostalog nalazi ogromni “Gundam” robot koji se transformiše i svetli u mraku, i replika lažnog italijanskog grada u tržnom centru, sa sve fontanom na malom trgu i veštačkim nebom iznad. U blizini oba mesta, nalazi se zgrada televizije Fuđi sa velikom metalnom sferom u koju se može ući, i replika Kipa slobode. Zašto? A zašto da ne?
Dakle, plaža izgleda fantastično, mol preseca peščani deo pun lepo obučenih izletnika, a u popodnevnom suncu svetlucaju beli soliteri koji je okružuju, i sve izgleda poput neke idilične scene iz onog lepog grada imitacije Majamija iz GTA Vice City (samo bez gaženja pešaka). Ali izgled nije problem. Miris jeste. Iako je grad nestvarno čist i nezagađen za tako ogromnu metropolu - tome pomaže i prsten od desetak kilometara autoputa koji prolazi ispod grada - Tokijski zaliv je strašno prljav, i voda nepodnošljivo miriše na trule alge. (Ko ne zna kako mirišu trule alge, sigurno zna kako mirišu trule ribe. To dođe otprilike isto, možda malo gore.) Ta voda, definitivno, stvarno smrdi.
U Kamakuri, mirnoj varošici na oko sat vozom od Tokija, na platou poviše grada, iz dvorišta hrama Hasedera, širi se fantastičan pogled na okean podno grada. Kamakura je bila prestonica Japana u 11. veku, i šuma koja ga okružuje puna je starih šintoističkih i budističkih hramova. Iza nas je čekrk koji može da se okrene samo jednom godišnje i taj obrt je ekvivalentan čitanju jedne budističke sutre. Odmah pored mene na platou je veliki znak sa nacrtanom pretećom pticom na kom doslovno stoji ovo genijalno upozorenje na engleskom: “Čuvajte se kajtova. Oni će ciljati vašu hranu, doleteti vam s leđa, i doći da je uzmu. Njihove oštre kandže će vas povrediti. Molim vas, čuvajte se.”(Inače nemam pojma šta je kajt, ali zvuči odlično!)
Iako se Kamakura delom podiže u šumovita brda (uveče izgleda isto kao na japanskim ukijoe grafikama, i nemoguće je razlikovati u magli koja se spušta sa planine vrhove drveća od neba), ipak veći deo grada uskim ulicama zavija oko obala okeana. Na svakih stotinak metara na asfaltu se nalazi natpis na kom stoji nadmorska visine i piše u kom pravcu treba bežati ako naiđe cunami. Inače, Japanci nemaju običaj da idu na svoje more, i mada postoje neke posećenije i lepo uređene plaže, one se uglavnom nalaze sa zapadne strane, na Japanskom moru.
Zeleni čaj
Ako kupujete sladoled na ulici, obično postoje tri ukusa – čokolada, vanila i – zeleni čaj. Ako kupujete čokoladu, takođe postoji čokolada od zelenog čaja. Ako kupujete gumene bombone, i one mogu biti sa zelenim čajem. Ako kupujete zeleni čaj, može se desiti da bude sa ukusom kukuruza i još nekih bizarnih biljaka (ako slučajno imate arhineprijatelja preporučujem da mu ponudite ovo gastronomsko remek delo).
Ako kupujete sok od jagode može se desiti da niste sigurni od čega je zapravo i da ima ukus razblaženog gaziranog mleka sa nečim što je možda jagoda. Ako kupujete flaširanu vodu može se desiti da se zove PPocari Sweat i neću da nagađam od čega je.Ako kupujete sladoled od zelenog čaja u Kjotu može se desiti da sladoled od zelenog čaje bude sa dodatkom izmrvljenog zelenog čaja.Da li sam već rekla da volim zeleni čaj?
Na pustoj plaži u Kamakuri (iako je jul) nema nikog sem nas, grupice japanske omladine koja izgleda kao da se iskrala iz neke ekskurzijske grupe, i gomile vrebajućih kajtova na nebu.
Moj entuzijazam krajolikom koji izgleda kao iz Mijazakijevog filma naglo prekida mlad policajac sa belim rukavicama koji se pojavljuje niotkuda i usplahireno nas upozorava da je tu opasno. Pre nego što stignem da odgovorim, on već cipelom crta liniju u pesku, i maše nam da se sklonimo iza nje. Dan je oblačan, ali nema vetra, i na okeanu jedva da ima talasa, međutim i mi i omladinci se najzad nevoljno sklanjamo od fantomskog talasa cunamija koji samo on vidi. (Ili nas on to čuva od kajtova?)
Naravoučenije: Čuvajte se kajtova. Oni će ciljati vašu hranu, doleteti vam s leđa, i doći da je uzmu. Njihove oštre kandže će vas povrediti.
Nastasja Pisarev