Из Јапана, с љубављу (2): Опасност, чувајте се кајтова!

Међу њима је и острво забаве Одаиба на ком се између осталог налази огромни “Гундам” робот који се трансформише и светли у мраку, и реплика лажног италијанског града у тржном центру, са све фонтаном на малом тргу и вештачким небом изнад. У близини оба места, налази се зграда телевизије Фуђи са великом металном сфером у коју се може ући, и реплика Кипа слободе. Зашто?  А зашто да не?

Дакле, плажа изгледа фантастично, мол пресеца пешчани део пун лепо обучених излетника, а у поподневном сунцу светлуцају бели солитери који је окружују, и све изгледа попут неке идиличне сцене из оног лепог града имитације Мајамија из ГТА Вице City (само без гажења пешака). Али изглед није проблем. Мирис јесте. Иако је град нестварно чист и незагађен за тако огромну метрополу - томе помаже и прстен од десетак километара аутопута који пролази испод града - Токијски залив је страшно прљав, и вода неподношљиво мирише на труле алге. (Ко не зна како миришу труле алге, сигурно зна како миришу труле рибе. То дође отприлике исто, можда мало горе.) Та вода, дефинитивно, стварно смрди.

У Камакури, мирној варошици на око сат возом од Токија, на платоу повише града, из дворишта храма Хаседера, шири се фантастичан поглед на океан подно града. Камакура је била престоница Јапана у 11. веку, и шума која га окружује пуна је старих шинтоистичких и будистичких храмова. Иза нас је чекрк који може да се окрене само једном годишње и тај обрт је еквивалентан читању једне будистичке сутре. Одмах поред мене на платоу је велики знак са нацртаном претећом птицом на ком дословно стоји ово генијално упозорење на енглеском: “Чувајте се кајтова. Они ће циљати вашу храну, долетети вам с леђа, и доћи да је узму. Њихове оштре канџе ће вас повредити. Молим вас, чувајте се.”(Иначе немам појма шта је кајт, али звучи одлично!)

Иако се Камакура делом подиже у шумовита брда (увече изгледа исто као на јапанским укијое графикама, и немогуће је разликовати у магли која се спушта са планине врхове дрвећа од неба), ипак већи део града уским улицама завија око обала океана. На сваких стотинак метара на асфалту се налази натпис на ком стоји надморска висине и пише у ком правцу треба бежати ако наиђе цунами. Иначе, Јапанци немају обичај да иду на своје море, и мада постоје неке посећеније и лепо уређене плаже, оне се углавном налазе са западне стране, на Јапанском мору.

Зелени чај



Ако купујете сладолед на улици, обично постоје три укуса – чоколада, ванила и – зелени чај. Ако купујете чоколаду, такође постоји чоколада од зеленог чаја. Ако купујете гумене бомбоне, и оне могу бити са зеленим чајем. Ако купујете зелени чај, може се десити да буде са укусом кукуруза и још неких бизарних биљака (ако случајно имате архинепријатеља препоручујем да му понудите ово гастрономско ремек дело).



Ако купујете сок од јагоде може се десити да нисте сигурни од чега је заправо и да има укус разблаженог газираног млека са нечим што је можда јагода. Ако купујете флаширану воду може се десити да се зове PPocari Sweat и нећу да нагађам од чега је.Ако купујете сладолед од зеленог чаја у Кјоту може се десити да сладолед од зеленог чаје буде са додатком измрвљеног зеленог чаја.Да ли сам већ рекла да волим зелени чај?

На пустој плажи у Камакури (иако је јул) нема никог сем нас, групице јапанске омладине која изгледа као да се искрала из неке екскурзијске групе, и гомиле вребајућих кајтова на небу. 

Мој ентузијазам крајоликом који изгледа као из Мијазакијевог филма нагло прекида млад полицајац са белим рукавицама који се појављује ниоткуда и усплахирено нас упозорава да је ту опасно. Пре него што стигнем да одговорим, он већ ципелом црта линију у песку, и маше нам да се склонимо иза ње. Дан је облачан, али нема ветра, и на океану једва да има таласа, међутим и ми и омладинци се најзад невољно склањамо од фантомског таласа цунамија који само он види. (Или нас он то чува од кајтова?)

Наравоученије: Чувајте се кајтова. Они ће циљати вашу храну, долетети вам с леђа, и доћи да је узму. Њихове оштре канџе ће вас повредити.

Настасја Писарев