Izbor penušavog vina i/ili šampanjca; kako da ne pogrešimo
Doček Nove godine je nezamisliv bez boce penušavog vina. E sad, oni kojima novac nije problem – neće imati ni problema prilikom izbora dobrog vina – idealno je kupiti neki od (pre)skupih francuskih šampanjaca i rešeni svi problemi.
Naravno, toliko novca imaju tek malobrojni. Ostatak mora nekako da se snađe u bogatoj ponudi i da pronađe idealnu novac/kvalitet varijantu za sebe.
Ako ste mislili da za 200, 300 dinara možete kupiti super kvalitetno penušavo vino, grdno ćete se razočarati u najluđoj noći. Za taj novac možete da dobijete jedino mehuriće.
E sad, ako ste u mogućnosti da u bocu šampanjca investirate malo više (od 800 dinara, pa naviše), onda se možete nadati i kvalitetu.
A kada krenete u kupovinu, možda ne bi bilo zgoreg da imate na umu ove tri najčešće greške.
1. Povodimo se za cenom: Koliko god bila indikator, visoka cena nije i ne mora obavezno da bude garancija kvaliteta. Na kvalitet penušavog vina utiču mnogi faktori: od berbe grožđa, pa do načina na koji je trgovac skaldištio bocu.
Pored toga, jedan od bitnih faktora koji utiču na kvalitet je i proces proizvodnje penušavog vina, koji uključuje dvostruko vrenje.
2. Ne gledamo kako su boce smeštene: Prašnjava boca u supermarketu obično je znak da stoji na polici već neko vreme. A što boca duže stoji izložena jakoj svetlosti, veće su šanse da je izgubila na kvalitetu.
Neotvorene boce penušavog vina trebalo bi da se čuvaju u ležećem položaju na tamnim i hladnim mestima, kako bi tečnost neprestano bila u kontaktu s plutanim čepom i tako sprečila njegovo sužavanje i isparavanje tečnosti.
3. Kupujemo za nekoliko godina unapred: Šampanjci i penušava vina koji se prodaju u supermarketima obično su spremni za trenutnu konzumaciju i ne „podnose“ dugotrajno odležavanje.
Zato, umesto da gomilate boce „ugrabljene“ na akciji, savet je da kupite samo onoliko koliko planirate da popijete u najluđoj noći.
