Matica predstavila  „Jevanđeoske motive u epskim narodnim pesmama”

Kako je navelo njegovo preosveštenstvo, u epskim narodnim pesmama postoje i naslage predhrišćanskog nasleđa, ali glavni tok ove poezije bez ikakve dileme jeste hrišćanski, pravoslavni i svetosavski.

„Pojedini autori tvrde da je ono što mi smatramo hrišćanskim, pravoslavnim u našem narodnom stvaralaštvu - samo tanka spoljašnja glazura, krhki omot, a da je stvarni sadržaj paganski. Međutim, dr Jović prepoznaje pregršt hrišćanskih tema i motiva u našim junačkim pesmama, analizira ih i pokazuje njihovo savršeno sazvučje sa duhom i tekstom Novog zaveta. I time potvrđuje da je upravo epska poezija svedočila o Jevanđelju i da su njegovo iscelujuće, nadahnjujuće, otrežnjujuće i spasavajuće dejstvo naši preci kroz nju upijali tokom vekova“, reči su episkopa bačkog.

Predsednik Matice srpske prof. dr Dragan Stanić ukazao je na činjenicu da je prva srpska književna identifikacija u svetskim okvirima bila upravo naša epska narodna poezija – i to je ostala do dana današnjeg. „’Jevanđeoski motivi...’ prote Jovića nedvosmisleno ukazuju na hrišćanski duh u toj epici, odnosno na to da je narodna kultura građena na hrišćanskim osnovama, sa jasnom hrišćanskom svešću. U tome je ova knjiga i sjajna čitanka kojoj se vredi vraćati kad god posumnjamo u to ko smo i šta smo”, rekao je profesor Stanić istovremeno čestitajući „Pravoslavnoj reči” veliki jubilej - 25 godina postojanja.

Osnivač i direktor „Pravoslavne reči” Zoran Gutović istakao je da dr Jović u svom delu u rvi plan stavlja svu slojevitost narodnih pesama protkanih Jevanđeljskim motivima koji govore o pravdi i istini, dobru i zlu, o pokajanju i praštanju, o ljubavi prema Bogu i bližnjem... Uz napomenu da je recenzent, profesor Aleksandar Jovanović, predgovoru „Jevanđeoskih motiva...” dao naslov „Srpska epska biblija”, Gutović je dodao da je protojerejeva studija „na sjajan način dokučila duhovnu i moralnu dubinu istorijske duše srpskog naroda i najfinije slojeve religijsko-moralnih načela njegove duhovne epske vertikale”.

Pesnik Selimir Radulović, upravnik Biblioteke Matice srpske, podsetio je na reči Isidore Sekulić da je epska pesma „stvorena za izraz visokih duhovnih potreba, za religijsku misao i očišćen bol, budući da u njoj naš narodni jezik svira, slika i kuće gradi”. „Gotovo iz svakog retka ove knjige iznedruje autorova ljubav za tu divnu melodiju koja nas je sokoliti znala, za naše narodno bescen-blago, za tu čvrstu stenu koja se, ni pri najjačoj buri, ne odvaljuje i ne pada u more”, rekao je Radulović.

Po oceni ovog poete, protojerej-stavrofor dr Savo B. Jović „pregnuo se da nas vrati sećanju” a njegova knjiga predstavlja „dar duši našoj i kamen koji je njen autor položio za dom na nebesima” „Svojom utančanom rečju, protojerej-stavrofor Savo B. Jović posvedočio je da u našoj epskoj pesmi ima mnogo Boga”, naveo je u svom slovu upravnik Biblioteke MS, „da u njoj leži velika verska snaga i velika moralna svest, te da je onaj najobuhvatniji deo, u čijoj su osnovi jevanđeljski motivi - njen sržni ulog”.

M. Stajić