Matica srpska čuvar stotine hiljada vrednih dokumenata

Nastalo osnivanjem same Matice 1826, gde je u početku bilo pri Biblioteci, a onda u kratkom periodu pri Odeljenju za književnost i jezik, zvanično postaje zaseban sektor 1961, otkad ima svog upravnika i odbor koji čine ljudi iz srodnih ustanova.

– Svi zaposleni, a ima nas samo petoro, imamo visoko obrazovanje, ali radimo sve - obrađujemo građu, priređujemo je... – objašnjava stručna saradnica Odeljenja Aleksandra Jovanović. – Kao i svaki arhiv, moramo da poštujemo kodeks koji podrazumeva bezbedno čuvanje građe. Nemamo svoju službu za restauraciju, ali zato imamo Biblioteku i Galeriju, čije nam službe pomažu u „lečenju” dokumenata. Zaposleni moraju da prođu obuku na nivou državnog ispita, koji se nekad polagao u Arhivu Srbije, a sada u Arhivu Vojvodine.

Kako kaže, arhiva, koju čini više od sto hiljada matičinih zapisnika i delovodnih protokola, kao i zbirke više desetina hiljada pisama, 20.000 rukopisa i 25.000 fotografija od 18. do 20. veka, dostupna je svima, i njihovim saradnicima i ljudima sa strane, koji nemaju neku direktnu poslovnu vezu s radom Matice srpske.

– Ove godine smo dobili prvi veoma značajan poklon, koji je već obrađen i dostupan javnosti. U pitanju je građa čuvenog muzikologa Rudolfa Bručija iz Novog Sada, koju nam je darovao njegov sin i koja je bila tema izložbe. Tokom proleća je isto učinila porodica akademika Čedomira Popova, što je naročito važno jer je to nekadašnji predsednik Matice srpske. Ukoliko neko želi da pokloni svoju zaostavštinu, to čini za života ili u dogovoru s porodicom, a ako je nešto iz starog perioda na tržištu i nudi se za otkup, do toga pokušavamo da dođemo. Nemamo svoj novac i buyet, ali ukoliko se pojavi nešto što nam je zanimljivo, pregledamo, predstavimo našem predsedništvu i zatražimo finansijsku podršku od Ministarstva kulture – kaže ona.

– Dolaze nam studenti, magistranti i doktorandi, akademski ljudi koji iz nekog razloga žele da istraže našu zbirku. To je, pre svega, književnoistorijsko arhivsko odeljenje. Ono poseduje mnoštvo dokumenata iz oblasti književnosti, jezika, istorije, kako naše, tako i naroda iz našeg okruženja, a imamo i ponešto iz prirodnih nauka – navodi Aleksandra Jovanović. – Funkcionišemo i kao biblioteke pa se sve radi u okviru naše čitaonice. Građa korisnicima može biti dostupna i na duži rok ukoliko je u pitanju ozbiljan istraživački rad.

Način rada Rukopisnog odeljenja se stalno unapređuje.

– Novina u našem radu je lični fond. Dosad se zaostavština razbijala na tri zbirke, što je u neku ruku šteta jer, kad bi vam nešto zatrebalo, morali ste da pogledate sve da biste našli ono što vas interesuje. Lični fond znači da je sve pod jednom, glavnom signaturom – objašnjava naša sagovornica.

Digitalizacija građe otpočeta je pre nekoliko godina, a nastaviće se kako budu dozvoljavale finansije. Za početak je napravljen elektronski katalog. Unošenje zbirke pisama, koja već sada ima šezdesetak hiljada obrađenih jedinica, završava se ove godine. U okviru nje čuvaju se izuzetne prepiske naših eminentnih pisaca, među kojima se u poslednje vreme ističe Laza Kostić. Po rečima naše sagovornice, u pripremi je i treća knjiga korespondencije našeg poznatog pesnika. U depou tog odeljenja pohranjeni su i manuskript čuvene „Santa Marija dela Salute”, posmrtnica Lenke Dunđerski i tajni Kostićev dnevnik.

U novije vreme sve manje stižu tekstovi pisani rukom.

S. Milačić