Матица представила „Јеванђеоске мотиве у епским народним песмама”
Књига др Саве Б. Јовића „Јеванђеоски мотиви у епским народним песмама” представља не само велико духовно освежење, него и попуњава велику празнину у нашој савременој, како црквеној тако и општој књижевности, јер њена вредност није само теолошка, педагошка већ и књижевна, рекао је епископ бачки Иринеј (Буловић) у Матици српској на промоцији ове капиталне студије коју је објавила новосадска издавачка кућа „Православна реч”.
Како је навело његово преосвештенство, у епским народним песмама постоје и наслаге предхришћанског наслеђа, али главни ток ове поезије без икакве дилеме јесте хришћански, православни и светосавски.
„Поједини аутори тврде да је оно што ми сматрамо хришћанским, православним у нашем народном стваралаштву - само танка спољашња глазура, крхки омот, а да је стварни садржај пагански. Међутим, др Јовић препознаје прегршт хришћанских тема и мотива у нашим јуначким песмама, анализира их и показује њихово савршено сазвучје са духом и текстом Новог завета. И тиме потврђује да је управо епска поезија сведочила о Јеванђељу и да су његово исцелујуће, надахњујуће, отрежњујуће и спасавајуће дејство наши преци кроз њу упијали током векова“, речи су епископа бачког.
Председник Матице српске проф. др Драган Станић указао је на чињеницу да је прва српска књижевна идентификација у светским оквирима била управо наша епска народна поезија – и то је остала до дана данашњег. „’Јеванђеоски мотиви...’ проте Јовића недвосмислено указују на хришћански дух у тој епици, односно на то да је народна култура грађена на хришћанским основама, са јасном хришћанском свешћу. У томе је ова књига и сјајна читанка којој се вреди враћати кад год посумњамо у то ко смо и шта смо”, рекао је професор Станић истовремено честитајући „Православној речи” велики јубилеј - 25 година постојања.
Оснивач и директор „Православне речи” Зоран Гутовић истакао је да др Јовић у свом делу у рви план ставља сву слојевитост народних песама протканих Јеванђељским мотивима који говоре о правди и истини, добру и злу, о покајању и праштању, о љубави према Богу и ближњем... Уз напомену да је рецензент, професор Александар Јовановић, предговору „Јеванђеоских мотива...” дао наслов „Српска епска библија”, Гутовић је додао да је протојерејева студија „на сјајан начин докучила духовну и моралну дубину историјске душе српског народа и најфиније слојеве религијско-моралних начела његове духовне епске вертикале”.
Песник Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске, подсетио је на речи Исидоре Секулић да је епска песма „створена за израз високих духовних потреба, за религијску мисао и очишћен бол, будући да у њој наш народни језик свира, слика и куће гради”. „Готово из сваког ретка ове књиге изнедрује ауторова љубав за ту дивну мелодију која нас је соколити знала, за наше народно бесцен-благо, за ту чврсту стену која се, ни при најјачој бури, не одваљује и не пада у море”, рекао је Радуловић.
По оцени овог поете, протојереј-ставрофор др Саво Б. Јовић „прегнуо се да нас врати сећању” а његова књига представља „дар души нашој и камен који је њен аутор положио за дом на небесима” „Својом утанчаном речју, протојереј-ставрофор Саво Б. Јовић посведочио је да у нашој епској песми има много Бога”, навео је у свом слову управник Библиотеке МС, „да у њој лежи велика верска снага и велика морална свест, те да је онај најобухватнији део, у чијој су основи јеванђељски мотиви - њен сржни улог”.
М. Стајић
