Jezikomanija: Mis’im stvaaaarno!
Jutros u autobusu, u gužvi, jedna srednjoškolka stoji pored mene i priča s drugaricom. U skoro svakoj rečenici je koristila reč RAZUMEŠ. Na poslu imamo kolegu koji rečenicu ne počinje bez reči ZNAČI...
Koristite li ovakve ili slične poštapalice: OVAJ, ONAJ, MISLIM, AAAAA…?
Niko od nas ne može da garantuje da ih baš NIKAD ne koristi (nekad i ne primetimo)...
Doduše, trudim se da to ne radim, jer, priznaćete, ružno zvuči kad čujete da neko na svaku petu reč doda MISLIM (varijanta je MIS’IM) ili neku od ovih: ZNAČI, OVAJ, ONAJ, ZNAŠ…
Česta poštapalica je DA VAM KAŽEM. Ne znači baš ništa, a čuje se na svakom koraku.
Čuli ste da neko govori i ISKRENO DA TI KAŽEM ili samo ISKRENO.
Ispada da je samo taj deo razgovora iskren… Smešno!
Evo najčešćih primera:
KAKO SE ZOVE, ZNAČI (mislim da je ovo favorit među ostalim poštapalicama), APSOLUTNO, EKSTRA, OVAAAAAJ, a koristi se i obično OVAJ, BRATE, SINE…
Rečenice iz legendarnih filmova i pozorišnih predstava postaju poštapalice. Jedan primer: reči Crnog (Laza Ristovski) iz filma „Podzemlje”: Mislim, stvaaaaarno!
Poštapalice su uglavnom nesvesne i one su obične reči ili rečenice kojima se jednostavno pretrpava govor.
One mogu da služe za skretanje pažnje sagovorniku, ali njihovo preterano korišćenje nije dobro.
Znaš, baki, sine, mislim, razumete me o čemu sam pisala.
Nataša Mirković
