Језикоманија: Мис’им стваааарно!
Јутрос у аутобусу, у гужви, једна средњошколка стоји поред мене и прича с другарицом. У скоро свакој реченици је користила реч РАЗУМЕШ. На послу имамо колегу који реченицу не почиње без речи ЗНАЧИ...
Користите ли овакве или сличне поштапалице: ОВАЈ, ОНАЈ, МИСЛИМ, ААААА…?
Нико од нас не може да гарантује да их баш НИКАД не користи (некад и не приметимо)...
Додуше, трудим се да то не радим, јер, признаћете, ружно звучи кад чујете да неко на сваку пету реч дода МИСЛИМ (варијанта је МИС’ИМ) или неку од ових: ЗНАЧИ, ОВАЈ, ОНАЈ, ЗНАШ…
Честа поштапалица је ДА ВАМ КАЖЕМ. Не значи баш ништа, а чује се на сваком кораку.
Чули сте да неко говори и ИСКРЕНО ДА ТИ КАЖЕМ или само ИСКРЕНО.
Испада да је само тај део разговора искрен… Смешно!
Ево најчешћих примера:
КАКО СЕ ЗОВЕ, ЗНАЧИ (мислим да је ово фаворит међу осталим поштапалицама), АПСОЛУТНО, ЕКСТРА, ОВАААААЈ, а користи се и обично ОВАЈ, БРАТЕ, СИНЕ…
Реченице из легендарних филмова и позоришних представа постају поштапалице. Један пример: речи Црног (Лаза Ристовски) из филма „Подземље”: Мислим, ствааааарно!
Поштапалице су углавном несвесне и оне су обичне речи или реченице којима се једноставно претрпава говор.
Оне могу да служе за скретање пажње саговорнику, али њихово претерано коришћење није добро.
Знаш, баки, сине, мислим, разумете ме о чему сам писала.
Наташа Мирковић
