Šoder: Najveći problem izbeglica uverenje da su u tranzici
Šef predstavništva Visokog komesarijata UN za izbeglice (UNHCR) u Srbiji Hans F. Šoder izjavio je danas da je glavni problem izbeglica u Srbiji
to što ne mogu jos uvek da se oslobode uverenja da su u tranzitnoj situaciji.
Šoder je za Tanjug rekao da su krijumčari i drugi koji profitiraju i zloupotrebljavaju želju izbeglica da stignu do svojih porodica I prijatelja u Zapadnoj Evropi iskoristili činjenicu što su mnoge države na Balkanskoj ruti ostale neme za problem izbeglica i zatvorile granice krajem prošle i početkom ove godine, uveravajući ih da mogu da im pomognu.
Dok god nema dovoljno zakonskih načina da izbeglice dođu do bezbednosti u blizini svojih zemalja porekla ili dalje, u zavisnosti od njihovih potreba, oni su izloženi riziku od eksploatacije od strane krijumčara i drugih kriminalaca. Krijumčari odvraćaju izbeglice od mogućnosti da traže zaštitu i pomoć od državnih organa, rekao je Šhoder.
Kako je dodao, neizvesnost za njihovu budućnost dodatno pogoršavaju traume i stres koje su mnoge izbeglice doživele usled rata i progona zbog kojih su i bili primorani da beže iz Sirije, Iraka ili Avganistana, ali i traume koje su doživeli na putu prelazeći granice.
Zajedno sa Vladom Srbije, imamo planove za vanredne situacije, nadamo se da će situacija u Srbiji ove zime ostati pod kontrolom dok nastavljamo da pružamo snažnu podršku vlastima za povećanje i poboljšanje smestajnih kapaciteta i usluga, sada već stabilnijoj izbeglickoj populaciji, rekao je Šoder.
Prema njegovim rečima, izbeglice koje se još uvek kreću na neregularan način, izložene su većim rizicima.
Užasavamo se mogućnosti da bismo, u postojećoj situaciji zatvorenih granica i kontrole krijumčara, mogli biti svedoci većeg broja pogibija izbeglica nego prošle godine, zbog zime, bolesti ili gladi, rekao je Šoder.
On je precizirao da podaci UNHCR-a i partnerskih organizacija pokazuju da u Srbiji ima oko 6. 600 izbeglica, tražilaca azila i migranata, od kojih je oko 5. 400 (82 odsto) smešteno u centrima kojima upravlja država, dok ostali borave na otvorenom u Beogradu ili na granici sa Mađarskom.
Od onih koji su u centrima, 60 odsto je smešteno u centru za trazioce azila u Krnjaci, tranzitnom centru Adaševci ili prihvatnom centru u Preševu, a ostalih 40 procenata su u deset manjih objekata.
Većinu od ovih 6. 600 izbeglica i migranata čine deca (42 odsto) ili žene (19 procenata), a 85 odsto ih je pobeglo od rata ili progona u Avganistanu, Iraku ili Siriji.
UNHCR pomaže vlastima i izbeglicama u Srbiji obezbeđenjem odeće, obuće, higijenskih paketa, ćebadi, kompjuterske i druge opreme i nameštaja, pružanjem pravnih saveta i informacija, uslugama prevođenja, unapređenjem pružanja zdravstvene zaštite i drugim aktivnostima.
Šoder je kazao da UNHCR pruža snažnu podršku Vladi Srbije u prijemu i zbrinjavanju izbeglica, a da se ta podrška može dati direktno putem partnerskih sporazuma na projektima sa državnim organima, ili indirektno preko UNHCR-a ili partnera koji vrše nabavku ili usluge centrima kojima upravlja država.
Uskoro cemo, zajedno sa Međunarodnom organizacijom za migracije (IOM), objaviti još jedan međuagencijski apel za situaciju u Evropi 2017. godine, sa posebnim poglavljem u kome se traži značajna pomoć za Srbiju, rekao je Šoder.
Šoder je kazao i da će rešenje za izbeglice u Srbiji u velikoj meri, zavisiti i od razvoja situacije u ostatku Evrope.
Visoki komesar Filipo Grandi je 5. decembra ponovo pozvao zemlje članice EU u Briselu da obezbede više strateške i ciljane pomoći zemljama porekla, azila i tranzita izbeglica, da revidiraju svoje interventne planove da bi mogle odgovoriti na priliv izbeglica i migranata i da uspostave delotvorniji i efikasniji azilni system, rekao je Šoder.
On je dodao I da je Grandi zattražio od zemalja članica EU i veća ulaganja u integraciju izbeglica što podrazumeva smeštaj, zapošljavanje i kurseve jezika.
Najnoviji podaci o broju pridošlica u Evropu 2016. godine govore da je 352.375 izbeglica i migranata došlo preko mora, a da su se 4.742 osobe udavile.
Izbeglice i migranti dolaze u Evropu uglavnom preko Italije i Grčke, a mali broj preko Španije.
Najčešće zemlje porekla su Sirija, Avganistan, Nigerija, Irak, Eritreja i Pakistan.