Harvard bogatiji od 120 država, a dobija milijarde iz državnog budžeta

Ova zemlja održava armiju od više od 100.000 vojnika i suočava se sa brojnim ekonomskim i političkim izazovima. Međutim, u svetu akademskog kapitala, postoji institucija koja je vrednija od celokupne jordanske ekonomije, poput Univerziteta Harvard. Njegova trenutna vrednost iznosi 53 milijarde dolara, što je više od BDP-a 120 država širom sveta, navodi medij „Firstpost”.

Uprkos enormnoj finansijskoj moći, Harvard je trebalo da dobije dodatnih devet milijardi dolara iz američkog državnog budžeta. Suma uključuje 8,7 milijardi dolara kroz grantove i 255 miliona dolara kroz ugovore. Međutim, predsednik Donald Tramp odlučio je da pauzira finansiranje. Razlog: reakcija Harvarda na proteste povodom sukoba u Gazi! Tramp tvrdi da univerzitet nije adekvatno suzbio antisemitizam, zbog čega je doneta odluka da se preispita finansiranje. Slična sudbina zadesila je i Kolumbija Univerzitet, kojem je obustavljeno 400 miliona dolara federalnih sredstava, nakon čega je uprava univerziteta promenila svoju politiku.

Kada govorimo o vrednosti Harvarda, mislimo na njegov „endowment ” fond ogromni finansijski rezervoar koji sadrži svaku donaciju, poklon i ček koji je bio upućen univerzitetu tokom istorije. Harvard ove milijarde investira u akcije, privatne investicione fondove i hedž fondove. Dobit od ulaganja čini trećinu ukupnih troškova univerziteta. Prošlogodišnji budžet Harvarda iznosio je 6,4 milijarde dolara, od čega je 2,4 milijarde došlo direktno iz investicionog fonda, a ostatak iz grantova i školarina.

Harvard milijarde od donacija investira u akcije, privatne investicione fondove i hedž fondove,a dobit od pomenutih ulaganja čini jednu trećinu ukupnih troškova univerziteta

Novac koji Harvard prima iz državnih izvora raspoređuje se na nekoliko ključnih stavki. Prva je finansijska pomoć studentima, na osnovu koje 55 odsto studenata prima neki oblik finansijske podrške. Značajna stavka su i plate zaposlenih, jer Harvard zapošljava više od 20.000 profesora i osoblja, što uključuje vrhunske stručnjake sa visokim primanjima.Bitnu stavku predstavlja i održavanje infrastrukture, pa tako univerzitet poseduje više od 5.000 hektara zemljišta, biblioteke, muzeje i zgrade koje zahtevaju ogromna sredstva za održavanje.I na kraju, ne manje bitna stavka su istraživanja. Naime, Harvard svake godine sprovodi desetine naučnih studija, pokrivajući oblasti medicine, tehnologije i oblasti odbrane.

Američka vlada ulaže značajne sume u akademska istraživanja. Nacionalni instituti za zdravlje (NIH) prošle godine su izdvojili 500 miliona dolara za Harvard, dok je Pentagon finansirao univerzitet sa više od 50 miliona dolara, često za odbrambene i tehnološke projekte. Međutim, nadzor nad trošenjem ovih sredstava nije uvek transparentan. Na primer, 1991. godine Stanford Univerzitet koristio je državna sredstva za popravku jedrilice svoje veslačke ekipe, renoviranje ormara predsednika univerziteta, pa čak i plaćanje usluga pranja veša. Stoga se nameće pitanje da li je ovakvo finansiranje opravdano? Američki poreski obveznici svake godine finansiraju elitnu institicuju poput Harvarda, dok su milioni građana suočeni sa finansijskim izazovima. Oko 42 miliona Amerikanaca nosi teret studentskog duga, dok dve trećine odraslih Amerikanaca nikada nije steklo univerzitetsku diplomu.

Nacionalni instituti za zdravlje  prošle godine su izdvojili 500 miliona dolara za Harvard, dok je Pentagon finansirao univerzitet sa više od 50 miliona dolara

Kritičari veruju da se umesto finansiranja elitnih univerziteta, sredstva mogu preusmeriti ka državnim školama, studentskim kreditima i lokalnim koledžima. Zagovornici, pak, tvrde da finansiranje Harvarda ima multiplikativni efekat: investicije u istraživanje donose medicinske i tehnološke inovacije, čime se dugoročno štede životi i novac. Ali u svetlu finansijske neravnoteže i nedostatka nadzora, pitanje ostaje: „Da li Amerika zaista treba da nastavi sa ovim modelom finansiranja ili je vreme za sistemske reforme?”