Шодер: Највећи проблем избеглица уверење да су у транзици

то што не могу јос увек да се ослободе уверења да су у “транзитној ситуацији”.  

 Шодер је за Танјуг рекао да су кријумчари и други који профитирају и злоупотребљавају жељу избеглица да стигну до својих породица И пријатеља у Западној Европи искористили чињеницу што су многе државе на Балканској рути остале неме за проблем избеглица и затвориле границе крајем прошле и почетком ове године, уверавајући их да могу да им помогну. 

 “Док год нема довољно законских начина да избеглице дођу до безбедности у близини својих земаља порекла или даље, у зависности од њихових потреба, они су изложени ризику од експлоатације од стране кријумчара и других криминалаца. Кријумчари одвраћају избеглице од могућности да траже заштиту и помоћ од државних органа”, рекао је Шходер. 

  Како је додао, неизвесност за њихову будућност додатно погоршавају трауме и стрес које су многе избеглице доживеле услед рата и прогона због којих су и били приморани да беже из Сирије, Ирака или Авганистана, али  и трауме које су доживели на путу прелазећи границе.  

  “Заједно са Владом Србије, имамо планове за ванредне ситуације, надамо се да ће ситуација у Србији ове зиме остати под контролом док настављамо да пружамо снажну подршку властима за повећање и побољшање сместајних капацитета и услуга, сада већ стабилнијој избеглицкој популацији”, рекао је Шодер. 

  Према његовим речима,  избеглице које се још увек крећу на нерегуларан начин, изложене су већим ризицима.  

  “Ужасавамо се могућности да бисмо, у постојећој ситуацији затворених граница и контроле кријумчара, могли бити сведоци већег броја погибија избеглица него прошле године, због зиме, болести или глади”, рекао је Шодер. 

  Он је прецизирао да подаци УНХЦР-а и партнерских организација показују да у Србији има око 6. 600 избеглица, тражилаца азила и миграната, од којих је око 5. 400 (82 одсто) смештено у центрима којима управља држава, док остали бораве на отвореном у Београду или на граници са Мађарском. 

Од оних који су у центрима, 60 одсто је смештено у центру за тразиоце азила у Крњаци, транзитном центру Адашевци или прихватном центру у Прешеву, а осталих 40 процената су у десет мањих објеката.  

  Већину од ових 6. 600 избеглица и миграната чине деца (42 одсто) или жене (19 процената), а 85 одсто их је побегло од рата или прогона у Авганистану, Ираку или Сирији.  

   УНХЦР помаже властима и избеглицама у Србији обезбеђењем одеће, обуће, хигијенских пакета, ћебади, компјутерске и друге опреме и намештаја, пружањем правних савета и информација, услугама превођења, унапређењем пружања здравствене заштите и другим активностима. 

   Шодер је казао да УНХЦР пружа снажну подршку Влади Србије у пријему и збрињавању избеглица, а да се та подршка може дати директно путем партнерских споразума на пројектима са државним органима, или индиректно преко УНХЦР-а или партнера који врше набавку или услуге центрима којима управља држава.  

  “Ускоро цемо, заједно са Међународном организацијом за миграције (ИОМ), објавити још један међуагенцијски апел за ситуацију у Европи 2017. године, са посебним поглављем у коме се тражи значајна помоћ за Србију”, рекао је Шодер. 

 Шодер је казао и да ће решење за избеглице у Србији у великој мери, зависити и од развоја ситуације у остатку Европе.  

   “Високи комесар Филипо Гранди је 5. децембра поново позвао земље чланице ЕУ у Бриселу да обезбеде више стратешке и циљане помоћи земљама порекла, азила и транзита избеглица, да ревидирају своје интервентне планове да би могле одговорити на прилив избеглица и миграната и да успоставе делотворнији и ефикаснији азилни сyстем”, рекао је Шодер. 

   Он је додао И да је Гранди  заттражио од земаља чланица ЕУ и већа улагања у интеграцију избеглица што подразумева смештај, запошљавање и курсеве језика. 

  Најновији подаци о броју придошлица у Европу 2016. године говоре да је 352.375 избеглица и миграната дошло преко мора, а да су се 4.742 особе удавиле. 

   Избеглице и мигранти долазе у Европу углавном преко Италије и Грчке, а мали број преко Шпаније.  

   Најчешће земље порекла су Сирија, Авганистан, Нигерија, Ирак, Еритреја и Пакистан.