Шодер: Највећи проблем избеглица уверење да су у транзици
Шеф представништва Високог комесаријата УН за избеглице (УНХЦР) у Србији Ханс Ф. Шодер изјавио је данас да је главни проблем избеглица у Србији
то што не могу јос увек да се ослободе уверења да су у транзитној ситуацији.
Шодер је за Танјуг рекао да су кријумчари и други који профитирају и злоупотребљавају жељу избеглица да стигну до својих породица И пријатеља у Западној Европи искористили чињеницу што су многе државе на Балканској рути остале неме за проблем избеглица и затвориле границе крајем прошле и почетком ове године, уверавајући их да могу да им помогну.
Док год нема довољно законских начина да избеглице дођу до безбедности у близини својих земаља порекла или даље, у зависности од њихових потреба, они су изложени ризику од експлоатације од стране кријумчара и других криминалаца. Кријумчари одвраћају избеглице од могућности да траже заштиту и помоћ од државних органа, рекао је Шходер.
Како је додао, неизвесност за њихову будућност додатно погоршавају трауме и стрес које су многе избеглице доживеле услед рата и прогона због којих су и били приморани да беже из Сирије, Ирака или Авганистана, али и трауме које су доживели на путу прелазећи границе.
Заједно са Владом Србије, имамо планове за ванредне ситуације, надамо се да ће ситуација у Србији ове зиме остати под контролом док настављамо да пружамо снажну подршку властима за повећање и побољшање сместајних капацитета и услуга, сада већ стабилнијој избеглицкој популацији, рекао је Шодер.
Према његовим речима, избеглице које се још увек крећу на нерегуларан начин, изложене су већим ризицима.
Ужасавамо се могућности да бисмо, у постојећој ситуацији затворених граница и контроле кријумчара, могли бити сведоци већег броја погибија избеглица него прошле године, због зиме, болести или глади, рекао је Шодер.
Он је прецизирао да подаци УНХЦР-а и партнерских организација показују да у Србији има око 6. 600 избеглица, тражилаца азила и миграната, од којих је око 5. 400 (82 одсто) смештено у центрима којима управља држава, док остали бораве на отвореном у Београду или на граници са Мађарском.
Од оних који су у центрима, 60 одсто је смештено у центру за тразиоце азила у Крњаци, транзитном центру Адашевци или прихватном центру у Прешеву, а осталих 40 процената су у десет мањих објеката.
Већину од ових 6. 600 избеглица и миграната чине деца (42 одсто) или жене (19 процената), а 85 одсто их је побегло од рата или прогона у Авганистану, Ираку или Сирији.
УНХЦР помаже властима и избеглицама у Србији обезбеђењем одеће, обуће, хигијенских пакета, ћебади, компјутерске и друге опреме и намештаја, пружањем правних савета и информација, услугама превођења, унапређењем пружања здравствене заштите и другим активностима.
Шодер је казао да УНХЦР пружа снажну подршку Влади Србије у пријему и збрињавању избеглица, а да се та подршка може дати директно путем партнерских споразума на пројектима са државним органима, или индиректно преко УНХЦР-а или партнера који врше набавку или услуге центрима којима управља држава.
Ускоро цемо, заједно са Међународном организацијом за миграције (ИОМ), објавити још један међуагенцијски апел за ситуацију у Европи 2017. године, са посебним поглављем у коме се тражи значајна помоћ за Србију, рекао је Шодер.
Шодер је казао и да ће решење за избеглице у Србији у великој мери, зависити и од развоја ситуације у остатку Европе.
Високи комесар Филипо Гранди је 5. децембра поново позвао земље чланице ЕУ у Бриселу да обезбеде више стратешке и циљане помоћи земљама порекла, азила и транзита избеглица, да ревидирају своје интервентне планове да би могле одговорити на прилив избеглица и миграната и да успоставе делотворнији и ефикаснији азилни сyстем, рекао је Шодер.
Он је додао И да је Гранди заттражио од земаља чланица ЕУ и већа улагања у интеграцију избеглица што подразумева смештај, запошљавање и курсеве језика.
Најновији подаци о броју придошлица у Европу 2016. године говоре да је 352.375 избеглица и миграната дошло преко мора, а да су се 4.742 особе удавиле.
Избеглице и мигранти долазе у Европу углавном преко Италије и Грчке, а мали број преко Шпаније.
Најчешће земље порекла су Сирија, Авганистан, Нигерија, Ирак, Еритреја и Пакистан.