Gastarbajterska rapsodija

Biće to, po rečima direktora Drame SNP Aleksandra Gajina, još jedna predstava kojom se nastavlja sa preispitivanjem dela klasike kroz traganje za njihovom korespondencijom sa današnjim vremenom.

Jakov Ignjatović u svom romanu ispisuje porodičnu sagu Kirića iz Sent Andreje, i opisuje smenu generacija, roditelja i dece koji ne dele iste želje, vrednosti, osobine. Prvi su sticali bogatstvo, drugi to nasleđuju ali ne nastavljaju istim putem, niti na isti način.

– Meni se “Večiti mladoženja” dopao, između ostalog, i zato što mislim da je njegova centralna tema pitanje emancipacije i uklapanja u novo društvo. Ti ljudi, koji su u 19. veku došli negde, koji su u suštini Srbi u dijaspori, u tom trenutku žive u Sent Andreji, koja je skoro 600 kilometara daleko od granice sa ondašnjom Srbijom i pate za maticom. Postoji i ta tema imigracije i pomeranja stanovništva, i zato sam ovu priču prebacio među našu dijasporu u Americi, jer je to priča o ljudima koji hoće, ili pokušavaju, ali ne uspevaju, da se uklope u jedno drugo društvo koje ih okružuje, a da pritom zadrže svoj identitet. Dakle, to je i danas vrlo aktuelna priča o identitetu, o kojoj govori i Jaša Ignjatović kada piše o porodici Kirić – kaže za naš list Darijan Mihajlović, koji je u SNP -u dosad režirao predstavu “Kome verujete”, operu “Makbet” o operetu „Slepi miš”.

U “Večitom mladoženji” Ignjatović piše o vremenu “K und K”, tadašnjoj kraljevini, u koju su Srbi došli još pod Arsenijem Čarnojevićem, preselili se gore, podseća Mihajlović i dodaje da oni zadržavaju neke svoje atribute, ali istovremeno preko Šamike Kirića govori i o drugoj generaciji, koja se asimilovala. 

– Mene zanimaju ta prva i druga generacija dijaspore. Mi imamo četiri miliona ljudi u rasejanju. Moja tema je kako se mi ponašamo u dijaspori, u okolnostima kada neko drugi deli sreću i pokušava da nas promeni, asimiluje – ističe Mihajlović.

U Ignjatovićevom romanu se čini da je sukob generacija bio bezazleniji, a danas izraženiji, što Darijan Mihajlović potvrđuje i navodi da je u dramatizaciji dela taj sukob generacija mnogo veći, zaoštreniji, odnosno između starog i novog sveta, prve i druge generacije doseljenika.

– Inače, ta tema, gastarbajterska poema ili rapsodija, danas je vrlo jasna. Postoji prva generacija onih koji su došli, pa druga koja se promenila, i naravno da se, u odnosu na tu prvu, od druge traži mnogo više. Traže se neke druge stvari - navodi Darijan Mihajlović. – Ali imate i treću generaciju doseljenika u Nemačkoj, gde ja često radim, turske imigrante koji više ne znaju svoj jezik. Oni su potpuno ugrađani, emancipovani u to društvo. Naša priča - govorimo o našim ljudima koji su odlazili, a odlaze i danas - upravo je u tome kako se sada ta druga generacija odnosi prema tome što je prva donela kao nasleđe iz domovine.

N. Pejčić

Ansambl predstave

U glumačkoj podeli su: Marko Savić, Milovan Filipović, Novak Bilbija, Gordana Đurđević Dimić, Lena Bogdanović, Lidija Stevanović, Dušan Jakišić, Miroslav Fabri, Jovana Stipić, Tijana Maksimović, Zoran Bogdanov, Mia Simonović, Milica Grujučić, Aleksandra Pleskonjić. Scenograf je Marija Kalabić, kostimograf Ivana Vasić, dramaturg Petar Grujičić, kompozitor Johan Henri Mijenhuis, a za scenski pokret je zadužena Ista Stepanov.