REČ KRITIKE: Dejvid Hokok, grupa autora: Putovanje u Hogvorts

„Putovanje u Hogvorts“ je zanimljivo osmišljeno izdanje za mlađe (ali ne suviše male) čitaoce koja na zabavne načine istražuje koliko daleko knjiga može prevazići sopstveni medij, i u kojoj meri njena likovnost može prerasti uske dimenzije jedne stranice.

„Putovanje u Hogvorts“ je starinska knjiga puna poluga i skrivalica od hartije koje su zamišljene tako da čitalac dovršava scene koje su pred njim, koje se nastavljaju u trodimenzionalnom prostoru, prateći početak priče o Hariju Poteru, i trenutke kada glavni lik napušta kuću Darslijevih da bi počeo svoju magičnu avanturu u Hogvortsu. Knjiga se prvenstveno oslanja na vizuelne elemente filmske adaptacije „Kamena mudrosti“ Krisa Kolambusa, pa je i (prilično neobiman) tekst vezan dobrim delom za zanimljivosti i informacije sa njegovog snimanja. Kreativna vizuelna rešenja koja čitaoca pozivaju na igru su ono što je ipak poenta ovog izdanja – tako iz kamina malog salona Darslijevih naviru beskonačne koverte pisama sa Hogvortsa (koja je moguće i otvoriti i pročitati), jednim potezom ruke iza prozora menja se urbani pejzaž Privet drajva, osvetljeni Hogvortski zamak se iznenada otkriva iza noćnih oblaka, a na stolici za razvrstavanje smenjuju se likovi prvaka koji pripadaju različitim kućama.

Mada ovakve knjige imaju dugu tradiciju (veruje se da je prva „pop up“ knjiga nastala još u trinaestom veku, a pravili su ih i poznati umetnici, poput Endija Vorhola), pitanje njihove interaktivnosti postaje posebno zanimljivo u kontekstu sveprisustva hiperteksta u dvadeset prvom veku. Zapravo, u pokušaju da se vizuelna plastičnost i interaktivnost video igara ili sajtova na mreži dočara u štampanim izdanjima, ovo je verovatno najdalje što ovaj medij može otići, i rezultati jesu prilično impresivni. U krajnjem slučaju, dinamičnosti hiperteksta koji je u svojoj raznovrsnosti manje-više neograničenoj zakonima materijalnog gotovo poput Borhesova peščane knjige, suprotstavlja se upravo magija opipljivog – ako i ne možemo do beskonačnosti da klikćemo po ovakvoj adaptaciji poznate priče, ili da se slobodno krećemo kroz nju kao recimo u video igri „Nasleđe Hogvortsa“, za razliku od neuhvatljivih piksela, ovde ipak možemo da dotaknemo svaki element od kog je sastavljena, i da svojim rukama direktno utičemo na nju.

Nastasja Pisarev