JEDAN OD NAJZNAČAJNIJIH PROJEKATA U ISTORIJI NOVOG SADA NEZAUSTAVLJIV I PREKO ZIME Uređuje se prostor od 22 hektara, 600 objekata i 20 ulica POGLEDAJTE KAKO SADA IZGLEDA ALMAŠKI KRAJ, BISER SRPSKE ATINE
Osnova za spomenik u čast Zaharija Orfelina, jednom od najpoznatijih srpskih kulturnih radnika i talentovanog stvaraoca, već je izlivena u južnom delu raskrsnice ulica Zlatne grede, Skerlićeve, Save Vukovića i Đorđa Jovanovića u Almaškom kraju, jednom od najstarijih delova Novog Sada.
Kako se ekipa „Dnevnika” uverila, osim što su majstori počeli da oivičavaju to raskršće, u Ulici Đorđa Jovanovića je u toku popločavanje kockom - porfirom, što je već završeno u ulicama Zlatne grede (deo od Ulice Nikole Pašića do Daničićeve), Milovana Vidakovića i u Skerlićevoj ulici (deo od ulice Nikole Pašića do Milovana Vidakovića).
U delu ulice Đorđa Jovanovića postavljeni su kameni ivičnjaci kojim je trasiran put buduće saobraćajnice, pozicionirana su parking mesta i asfaltirana je ulica u delu trotoara. Kako su nam neimari rekli radovi teku predviđenom dinamikom posebno zato što su im tokom zime vremenski uslovi išli na ruku. Iako je za naredne dane najavljen ledeni talas, koji će noćne temperature spustiti ispod minus pet stepeni Celzijusa, to neće uticati na dinamiku izvođenja radova.
Početkom jeseni, nakon rekonstrukcije komunalne infrastrukture, postavljene su sadne jame i započeto je parterno uređenje, kao preduslov za ozelenjavanje i pejzažno uređenje. Istovremeno s rekonstrukcijom infrastrukture, uređivano je i deset kuća u ulicama Save Vukovića 9, 11, 12, 13, 14 i 15 i Zemljane ćuprije 1, 7, 9 i 11. Prethodna faza obuhvatala sređivanje fasada i krovova na kućama u Đorđa Jovanovića 1, 3 i 4, Zlatne grede 20, na uglu sa Đorđa Jovanovića, te Save Vukovića 1, 2, 3, 4, 5, 6, 8 i 10, kao i u Zemljane ćuprije 2 i Skerlićevoj 39. Istovremeno u Ulici Zlatne grede su postavljene klupe i javna rasveta.
Kada je reč o zelenilu, prema procenama sada u Almaškom kraju ima između 200 i 250 stabala. Njihov broj će biti udvostručen nakon obnove, što će posebno doprineti lepoti ambijenta. Zavod za zaštitu spomenika kulture Novog Sada je nedavno saopštio je da je projektom uređenja predviđeno presađivanje postojećih stabala u Ulici Đorđa Rajkovića na drugu lokaciju, u Parku oslobođenja na Klisi, i sadnja novih vrsta.
Sada u Almaškom kraju ima između 200 i 250 stabala. Njihov broj će biti udvostručen nakon obnove
Kako su pojasnili iz broj zelenih površina biće povećan, jer se tom cilju, u zahtevnom procesu uređenja celine Almaškog kraja, a koji obuhvata radove na infrastrukturi i graditeljskom nasleđu, pristupa sa posebnom pažnjom. Ovaj korak je preduzet jer, kako je utvrđeno, instalacije više javnih komunalnih preduzeća i kolektor nalaze se neposredno ispod drvoreda u toj ulici i ozbiljno ih ugrožavaju.
Laza Kostić, Đura Daničić, Jovan Jovanović Zmaj
Osim svog izgleda, Almaški kraj poznat je i po velikom broju intelektualaca i zaslužnih građana poput porodice Hadži, Laze Kostića, Đure Daničića, Jovana Jovanovića Zmaja. Prostor između današnje Almaške i Saborne crkva su od 1716. do 1718. godine, zbog sukoba sa komorskim i županijskim službenicima naselili stanovnici sela Almaš koje se pružalo između Novog Sada, Temerina, Siriga i Sentomaša (Srbobrana).
Glavni potezi Almaškog kraja mogu se videti na planu Petrovaradinskog šanca iz 1745. godine. Nepravilne krivudave ulice odudaraju od ostatka Novog Sada, a stanovnici su gradili kuće i ulice po principu suve grede, prilagođene prirodnim uslovima i ostale su sačuvane do danas. Kao takav predstavlja veliki neiskorišćeni turistički potencijal i pravi skriveni biser Novog Sada.
Stoga je planirano postavljanje zaštite postojećih instalacija, kao i sadnja drveća koje će imati manje agresivan koren, poput javora mleča sa tamnoljubičastom, odnosno purpurnom bojom lista. Reč je o vrsti koja je pogodna za gradske uslove, budući da nema dubok neinvazivan korenov sistem i više se razvija u horizontalnom pravcu. Prosečna visina odraslog stabla u optimalnim uslovima rasta je do 12 metara, drvo ima dug životni vek, otporno je na aerozagađenja, a formira gustu krošnju i dobro toleriše orezivanje, što je u gradskim uslovima veoma bitno. Prema najavama sadnice će biti posađene u periodu mirovanja vegetacije, koji okvirno traje do početka marta i koji je optimalan za presađivanje kako biljke ne bi pretrpele dodatni šok i biće stare između osam i deset godina.
Podsetimo, projekat obnove Almaškog kraja obuhvata prostor oivičen Alomaškom ulicom na severu, Kosovskom na istoku, Temerinskom i Trgom Marije Trandafil na zapadu i Pašićevom ulicom na jugu, koje ujedno predstavljaju glavne saobraćajne veze sa ostalim delovima grada, a koji odlikuju vremešne kuće, vijugave uske ulice, zajednički finansiraju Pokrajinska vlada i Grad Novi Sad. Reč je o najstarijem srpskom delu grada iz 1718. godine i jedinstven je kvart, koji jedini svedoči o izgledu nekadašnjeg Novog Sada i životu njegovih stanovnika.
Nagrada za projekat
Podsetimo, predstavnici novosadske firme „DBA”, predvođeni direktorom Đorđem Bajilom, autori projekta urbanističko-arhitektonskog uređenja prostorne kulturno-istorijske celine – Almaškog kraja u Novom Sadu, 2023. godine su u Parizu primili prestižnu nagradu „Architizer A Award“, u kategoriji „Unbuild landscape“. Projekat se izvodi uz nadzor projektanata i Zavoda za zaštitu spomenika kulture, uz koordinaciono telo, koje čine predstavnici Pokrajinske vlade, Grada Novog Sada, Srpske pravoslavne crkve, Matice srpske i Udruženja „Almašani“.
Urbanističko-arhitektonskim projektom uređenja prostorno kulturno-istorijske celine Almaški kraj, koji se ubraja među najznačajnije projekte u novosadskoj istoriji, obuhvaćen je prostor površine 22,58 hektara, odnosno 20 ulica i 600 objekata. U sklopu projekta planirana je rekonstrukcija celokupne vodovodne i kanalizacione mreže, postavljenjea nove rasvete i urbanog mobilijara, ulice će biti prekrivene kamenom kockom, a biće i potpuno drugačije uređen saobraćajni tok dok će kuće znamenitih Novosađana biti obeležene.
Urbanističko-arhitektonskim projektom uređenja prostorne kulturno-istorijske celine Almaški kraj, koji se ubraja među najznačajnije projekte u novosadskoj istoriji, obuhvaćen je prostor površine 22,58 hektara, to jest 20 ulica i 600 objekata
Zbog obimnosti i složenosti radova reč je o višegodišnjem projektu, koji će prema procenama trajati između narem pet i sedam godina. Neimari rade isključivo po merama struke, zaštitara i, uz puno uvažavanje mišljenja ljudi koji žive u tom delu grada. Sve kuće koje su u režimu zaštite biće sanirane, odnosno radovi će obuhvatati obnovu krovova, zamenu oluka, uređenje fasada, a u nekim slučajevima i zamenu stolarije. Zbog svoje jedinstvenosti, starosti (pojedine sagrađene još u 19. veku), ali u nekim slučajevima i neodržavanja svaki objekat zahteva poseban pristup. U to su se neimari uverili kada početkom prošle godine počele da se urušavaju dve kuće u Skerlićevoj ulici zbog izuzetno plitkih i nestabilnih temelja, što je u međuvremenu sanirano. Završetkom ovog projekta Novi Sad će dobiti još jedan centar, ili deo pešačke zone.
S. Kovač
