Sertić: Niko nije zalutao na spisak za stečaj

reakcije rukovodstva i zaposlenih u pojedinim privrednim kolektivima, kao što su MIN „Lokomotiva“ iz Niša i „Petar Drapšin“ iz Novog Sada, koji su izrazili čuđenje zbog toga što ih stečajni postupak neće zaobići.

On je kazao da su svih 512 preduzeća, koja su danas u portfoliju Agencije za privatizaciju, dugo veliki gubitaši i da je ogroman broj njih odavno trebalo da ode u stečaj, ako se posmatraju čisto ekonomski parametri. Međutim, država se, po Sertićevim rečima, potrudila da svakoj firmi u restrukturiranju, a pre svega onima koje se bave proizvodnim delatnostima, omogući da kroz neki oblik privatizacije očuva radna mesta.

– Za gotovo 65.000 ljudi napravili smo neki model privatizacije. Za ovih 5.000 radnika koji su, nažalost, u tih 188 preduzeća, nemamo mogućnosti jer su zaduženja njihovih firmi toliko velika da prevazilaze vrednost ukupnog kapitala. To su cifre u milionskim iznosima u evrima, za svaku kompaniju pojedinačno. Žao mi je svakog radnika koji izgubi radno mesto, ali oni moraju biti svesni toga da njihova rukovodstva u prethodnom periodu nisu uspela da naprave dobre poslovne poteze – poručio je Sertić.

Reagujući na čuđenje radnika u MIN „Lokomotiva“ i MIN „Vagonka“ iz Niša, koji su izrazili nadu da će ipak biti izostavljeni sa spiska za stečaj, ministar privrede je rekao da te fabrike godinama ne isplaćuju svoje obaveze, niti prema državi, niti prema dobavljačima.

– To su kompanije koje su navikle da žive od državne pomoći. U tržišnoj ekonomiji to jednostavno više nije dopušteno i mi to ne možemo tolerisati – naglasio je Sertić.

On je ponovio da uvođenje stečajnog postupka ne znači i automatsko gašenje tih firmi, dodajući da će država upravo kroz stečaj nekim kompanijama omogućiti privatizaciju. Percepcija stečaja u javnosti je, kako je naveo ministar, mnogo drugačija od onoga što on zapravo znači u ekonomiji.

– Stečaj u velikom broju slučajeva zapravo znači pokušaj da preduzeće nastavi da radi kroz unapred pripremljeni plan reorganizacije, ili kroz podvojene imovinske celine, izdvajanjem zdravih delova. Stoga i firme koje se poslednjih dana pominju u javnosti imaju mogućnost da nastave da rade, ali u jednom kontrolisanom sistemu, u kojem više neće biti moguće ne plaćati svoje obaveze ili činiti zloupotrebe jer će biti pod kontrolom privrednih sudova, poverilaca i svih onih koji učestvuju u tim postupcima – objasnio je ministar privrede.

Po njegovim rečima, čišćenje ekonomskog dvorišta je upravo u funkciji razvoja Srbije i okretanja firmama koje posluju uspešno. Jer, kako je istakao, danas imamo situaciju da kompanije-gubitaši izlaze na tržište, vrlo često s damping-cenama, ne plaćaju obaveze prema državi i dobavljačima i prave nelojalnu konkurenciju. Time uništavaju kompanije koje funkcionišu i rade.

– Nama je interes razvoj realnog sektora, a država je svih ovih godina bila i više nego tolerantna prema firmama u kojima će biti pokrenut stečaj, izdvajajući im stotine miliona evra na ime pomoći – zaključio je Sertić.

Ž. Balaban

Zrenjanin ima razrađen sistem

Ministar privrede Željko Sertić ocenio je posle razgovora s gradonačelnikom Zrenjanina Čedomirom Janjićem da taj grad ima veoma dobro razrađen sistem vezan za ekonomske aktivnosti, a pre svega uređene, komunalno i infrastrukturno potpuno opremljene industrijske zone. Janjić je naglasio da je jedan od najvećih problema u gradu nezaposlenost i da je zajednički zadatak lokalne samouprave i države da privuku investitore i omoguće im što više olakšica.

– Veliki sam optimista i siguran sam u to da ćemo 2015. napraviti veliki iskorak u tom pravcu – kazao je Janjić, i podvukao da će posebna pažnja biti posvećena prerađivačkom sektoru u poljoprivredi.