OSAM ČASOVA ĐACIMA, NIJE ISKLJUČENO NI PRODUŽENJE GODINE Ovo su tri scenarija za nadoknadu nastave, svaki donosi nove izazove za školarce

U većini gimnazija i dalje traje totalna obustava nastave koja je počela od drugog polugodišta. Pojedine osnovne i srednje škole neke dane nisu radile, što zbog takve odluke kolektiva, što jer su roditelji odlučili da decu ne šalju, a neke su skratile časove na 30 minuta. Od škole do škole u Srbiji situacija je različita, ali ono što je zajedničko svima to je da su deca izgubila od nastave, da gube i dalje i da će to nekako morati da se nadoknadi.

I dok škole prave plan nadoknade časova, pred roditeljima i đacima je i dalje mnogo nepoznanica, a jedan od ključnih - koliko sve ovo ovako može da potraje i koje je rešenje prihvatljivo prvenstveno za đake. Ipak, ono što je sada najaktuelnije jeste - koje su varijante moguće za nadoknadu časova.

Podsetimo, Slavica Đukić Dejanović, ministarka prosvete, ranije je istakla da je potrebno da se što pre uspostavi redovan proces rada u svim školama koje su u blokadi i naprave planovi nadoknade časova, kako učenici ne bi bili oštećeni.

Ivan Ružičić, predsednik Upravnog odbora Društva direktora škola Srbije, za "Blic" objašnjava šta je primarni cilj nadoknade nastave.

- Ono što treba da bude cilj nastavnicima kad je nadoknada nastave u pitanju jeste da se sa učenicima obrade sve nastavne jedinice koje su predviđene planom i programom. To znači da će učenici imati potreban broj ocena da bi se dao predlog zaključne ocene u skladu sa pravilnikom ocenjivanja. Đaci tako neće ostati bez ocene i završiće školsku godinu - ističe on za "Blic".

Kako kaže, većina škola već je dostavile Ministarstvu prosvete okvirne planove nadoknade koje Ministarstvo prosvete treba da odobri. Ono što nije poznato, to su tačni datumi kada će se sa nadoknadom časova početi.

Tri opcije nadoknade nastave

Prema anketama koje smo sproveli u školama, a što je potvrdio i Ružičić, za sada su tri opcije nadoknade: intenzivirana nastava - da časovi ostanu skraćeni na 30 minuta, ali da ih dnevno ima po najviše osam radne subote produžetak školske godine

- Produžetak škole godine je realna mogućnost, jer za to ima prostora kod maturanata i kod učenika prvog, drugog i trećeg razreda srednjih i osnovnih škola - kaže Ružičić za "Blic" i dodaje da školska godina može da se produži najviše za pet dana, pošto se škola završava 20. juna, a 28. se dele knjižice.

- Kod osnovnih škola, pošto nemaju toliko časova, može se primeniti intenzivirani rad. To podrazumeva skraćenje časova na 30 minuta, uz povećanje broja časova u danu kako bi se obradile sve nastavne jedinice i učenici dobili potrebne ocene. To bi značilo da učenici imaju šest, sedam i osam časova po danu kako bi nadoknadili propušteno gradivo - govori on.

U srednjim školama i gimnazijama drugačija situacija

Kada su u pitanju srednje škole, kaže da je situacija drugačija.

- Intenzivirana nastava u srednjim školama zove se kombinovani vid nastave. Takav vid nastave podrazumeva da se u okviru istog časa koji traje 45 minuta istovremeno obrađuju nove nastavne jedinice i ponavlja prethodno gradivo kako bi učenici bili ocenjeni. U srednjim stručnim školama postoji mogućnost da se deo teorijske nastave nadoknadi kroz praktičnu nastavu. Ipak, gimnazije su u specifičnoj situaciji jer su učenici preopterećeni i svaki dan imaju po sedam časova, tako da tu ne bi moglo da se ide na tu varijantu sa sedmim časovima, već sa kombinovanim vidom nastave ili produžetkom - objašnjava on za Blic.

Nadoknada zavisi i od visine plata

Takođe, Ružičić kaže da pitanje plata nastavnika igra važnu ulogu u procesu nadoknade.

- Ako bi došlo do umanjenja plata, postoji mogućnost da pojedini nastavnici odbiju da drže časove nadoknade, što bi dovelo do toga da učenici ostanu neocenjeni. U tom cilju postoji taj plan nadoknade, gde nama Ministarstvo daje platu, a mi obećamo da ćemo završiti nadoknadu onoga što nije urađeno u tom periodu, a najkasnije do 25. juna. Zbog toga je važno da se pronađe adekvatno rešenje - istakao je on.

Osvrnuo se i na to da su zaposleni u prosveti primili prvi deo je januarske plate koji nije umanjen, dok ostaje da se vidi da li će drugi deo biti umanjen ili ne.

- Onog trenutka kad se donese odluka o nadoknadi i kad vidimo šta nam je ostalo znaće se i tačan plan nadoknade u svakoj školi. Konačne odluke o modelima nadoknade doneće svaka škola pojedinačno - kaže Ružičić za "Blic", i dodaje da je važno da učenici ne budu oštećeni u obrazovnom procesu.

Neke škole već poslale planove nadoknade

Kako su za "Blic" rekli direktori nekoliko beogradskih osnovnih i srednjih škola već su Ministarstvu prosvete poslali preliminarne planove nadoknade nastave.

- Kod nas trenutno 12-13 profesora ove nedelje ne održava nastavu, a ogromna većina radi. Naravno, prepravljen je raspored tako da se omogući prisustvo učenicima koji žele da pohađaju nastavu. Mi kao škola smo već usvojili plan i primenjivaćemo rad subotom, i držanje dodatnih časova, ali kada će se steći uslovi za to, ostaje da vidimo - rekla je za "Blic" Tatjana Šuković, direktorka Devete beogradske gimnazije.

z OŠ "Skadarlija" direktorka Marija Sloboda potvrdila je za "Blic" da u ovoj školi neće biti radnih subota, već samo intenzivirane nastave, gde će učenici imati časove pre i posle nastave.

Nasuprot tome Ilija Mirović, direktor OŠ "Gornja varoš" u Zemunu rekao je za "Blic" da ova škola neće imati nadoknadu nastave jer je sve vreme u zakonskom štrajku prema kome su časovi skraćeni na 30 minuta, a učenici nisu oštećeni manjkom gradiva.