Сертић: Нико није залутао на списак за стечај

реакције руководства и запослених у појединим привредним колективима, као што су МИН „Локомотива“ из Ниша и „Петар Драпшин“ из Новог Сада, који су изразили чуђење због тога што их стечајни поступак неће заобићи.

Он је казао да су свих 512 предузећа, која су данас у портфолију Агенције за приватизацију, дуго велики губиташи и да је огроман број њих одавно требало да оде у стечај, ако се посматрају чисто економски параметри. Међутим, држава се, по Сертићевим речима, потрудила да свакој фирми у реструктурирању, а пре свега онима које се баве производним делатностима, омогући да кроз неки облик приватизације очува радна места.

– За готово 65.000 људи направили смо неки модел приватизације. За ових 5.000 радника који су, нажалост, у тих 188 предузећа, немамо могућности јер су задужења њихових фирми толико велика да превазилазе вредност укупног капитала. То су цифре у милионским износима у еврима, за сваку компанију појединачно. Жао ми је сваког радника који изгуби радно место, али они морају бити свесни тога да њихова руководства у претходном периоду нису успела да направе добре пословне потезе – поручио је Сертић.

Реагујући на чуђење радника у МИН „Локомотива“ и МИН „Вагонка“ из Ниша, који су изразили наду да ће ипак бити изостављени са списка за стечај, министар привреде је рекао да те фабрике годинама не исплаћују своје обавезе, нити према држави, нити према добављачима.

– То су компаније које су навикле да живе од државне помоћи. У тржишној економији то једноставно више није допуштено и ми то не можемо толерисати – нагласио је Сертић.

Он је поновио да увођење стечајног поступка не значи и аутоматско гашење тих фирми, додајући да ће држава управо кроз стечај неким компанијама омогућити приватизацију. Перцепција стечаја у јавности је, како је навео министар, много другачија од онога што он заправо значи у економији.

– Стечај у великом броју случајева заправо значи покушај да предузеће настави да ради кроз унапред припремљени план реорганизације, или кроз подвојене имовинске целине, издвајањем здравих делова. Стога и фирме које се последњих дана помињу у јавности имају могућност да наставе да раде, али у једном контролисаном систему, у којем више неће бити могуће не плаћати своје обавезе или чинити злоупотребе јер ће бити под контролом привредних судова, поверилаца и свих оних који учествују у тим поступцима – објаснио је министар привреде.

По његовим речима, чишћење економског дворишта је управо у функцији развоја Србије и окретања фирмама које послују успешно. Јер, како је истакао, данас имамо ситуацију да компаније-губиташи излазе на тржиште, врло често с дампинг-ценама, не плаћају обавезе према држави и добављачима и праве нелојалну конкуренцију. Тиме уништавају компаније које функционишу и раде.

– Нама је интерес развој реалног сектора, а држава је свих ових година била и више него толерантна према фирмама у којима ће бити покренут стечај, издвајајући им стотине милиона евра на име помоћи – закључио је Сертић.

Ж. Балабан

Зрењанин има разрађен систем

Министар привреде Жељко Сертић оценио је после разговора с градоначелником Зрењанина Чедомиром Јањићем да тај град има веома добро разрађен систем везан за економске активности, а пре свега уређене, комунално и инфраструктурно потпуно опремљене индустријске зоне. Јањић је нагласио да је један од највећих проблема у граду незапосленост и да је заједнички задатак локалне самоуправе и државе да привуку инвеститоре и омогуће им што више олакшица.

– Велики сам оптимиста и сигуран сам у то да ћемо 2015. направити велики искорак у том правцу – казао је Јањић, и подвукао да ће посебна пажња бити посвећена прерађивачком сектору у пољопривреди.