REZULTATI ISTRAŽIVANJA SPROVEDENOG NA MIŠEVIMA Hormoni štitnjače utiču NA RAD MOZGA, nizak nivo DOVODI DO DEPRESIJE

Ipak, uprkos dugoj istoriji istraživanja o tome kako hormoni štitnjače utiču na različite organe, njegovi efekti na nesumnjivo najvažniji organ; mozak; ostali su obavijeni velom tajne.

U novom istraživanju sprovedenom na miševima, naučnici s Harvard Medical School otkrili su da hormon štitnjače menja napajanje moždanih krugova na način koji tera životinje da se uključe u istraživačko ponašanje.

Istovremenim menjanjem moždanog napajanja i menjanjem brzine metabolizma, hormon štitnjače koordinira mozak i telo kako bi proizveli istraživačko ponašanje kada je to najpotrebnije; na primer, tokom godišnjih doba kada životinje treba da pronađu partnera ili da gomilaju resurse.

Štitna žlezda direktno deluje na mozak

Dobro je poznato da hormon štitnjače modulira metabolizam, ali sada se pokazalo da modulira i istraživačko ponašanje direktnim delovanjem na mozak.

Rezultati takođe pomažu da se razjasni kako niski nivoi hormona mogu da dovedu do depresivnih stanja obeleženih slabom željom za istraživanjem, dok prevelike količine mogu podstaći manična stanja karakterisana ekstremnom željom za istraživanjem. Stoga se ova studija smatra važnim korakom prema razumevanju kako nenormalnog nivoa hormona štitnjače mogu doprineti određenim psihijatrijskim stanjima.

Hormoni tiroksin (T4) i trijodtironin (T3) sintetišu se i izlučuju iz štitnjače pod delovanjem tireotropnog hormona (TSH, tireopropin).

Hormoni štitne žlezde se u cirkulaciji nalaze u slobodnom obliku, kao FT3 i FT4 ili vezani na transportne proteine, a veći deio se veže za poseban protein, tiroksin vezivni globulin (TBG) Koncentracije TBG-a u krvi se povećavaju tokom trudnoće ili uzimanja kontraceptiva (estrogeni).

Inače manje od jedan odsto hormona štitnjače ostaje u plazmi slobodno kao FT3 i FT4, te samo taj deo hormona prolazi ćelijsku membranu perifernih tkiva i fiziološki je aktivan.

Hormon štitnjače važan za normalno održavanje trudnoće

Funkcija štitne žlezde regulisana je na nivou hipotalamus – hipofiza – štitna žlezda tako što hipotalamus lučenjem tireoliberina (TRH,) podstiče prednji režanj hipofize na stvaranje i otpuštanje TSH, koji potom potiče stvaranje hormona štitne žlezde koji negativnom povratnom spregom koče oslobađanje TSH. Na lučenje TRH ne deluju direktno, već smanjuju osetljivost odgovarajućih ćelija hipofize na TRH. Od ukupne količine hormona štitnjače, 90 odsto čini tiroksin (T4), 10 odsto trijodtironin (T3), a manje od jedan odsto čini reverzni trijodtironin (rT3). Stanje normalnog lučenje hormona štitnjače naziva se eutireoza.

Osnovne funkcije hormona štitne žlezde su regulacija oksidacije u ćelijama, odnosno stimulacija oksidacijskih procesa pri kojima nastaje toplina, stimulacija sinteze proteina, stimulacija rasta i diferenciranja te ubrzanje metabolizma ugljenihhidrata, masti i vitamina.

Primeren nivo hormona štitnjače omogućava normalan osećajni život te uredne reproduktivne funkcije žene i muškarca, kao i održavanje normalne trudnoće.

Uz ta dva hormona štitna žlezda izlučuje i kalcitonin, hormon koji učestvuje u regulaciji koncentracije kalcijimovih iona u telesnim tećnostima. Inače učinci kalcitonina na metabolizam kosti su znatno slabiji od učinka PTH ili vitamina D.

Ljubica Petrović