РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА СПРОВЕДЕНОГ НА МИШЕВИМА Хормони штитњаче утичу НА РАД МОЗГА, низак ниво ДОВОДИ ДО ДЕПРЕСИЈЕ

Ипак, упркос дугој историји истраживања о томе како хормони штитњаче утичу на различите органе, његови ефекти на несумњиво најважнији орган; мозак; остали су обавијени велом тајне.

У новом истраживању спроведеном на мишевима, научници с Harvard Medical School открили су да хормон штитњаче мења напајање можданих кругова на начин који тера животиње да се укључе у истраживачко понашање.

Истовременим мењањем можданог напајања и мењањем брзине метаболизма, хормон штитњаче координира мозак и тело како би произвели истраживачко понашање када је то најпотребније; на пример, током годишњих доба када животиње треба да пронађу партнера или да гомилају ресурсе.

Штитна жлезда директно делује на мозак

Добро је познато да хормон штитњаче модулира метаболизам, али сада се показало да модулира и истраживачко понашање директним деловањем на мозак.

Резултати такође помажу да се разјасни како ниски нивои хормона могу да доведу до депресивних стања обележених слабом жељом за истраживањем, док превелике количине могу подстаћи манична стања карактерисана екстремном жељом за истраживањем. Стога се ова студија сматра важним кораком према разумевању како ненормалног нивоа хормона штитњаче могу допринети одређеним психијатријским стањима.

Хормони тироксин (Т4) и тријодтиронин (Т3) синтетишу се и излучују из штитњаче под деловањем тиреотропног хормона (ТСХ, тиреопропин).

Хормони штитне жлезде се у циркулацији налазе у слободном облику, као ФТ3 и ФТ4 или везани на транспортне протеине, а већи деио се веже за посебан протеин, тироксин везивни глобулин (ТБГ) Концентрације ТБГ-а у крви се повећавају током трудноће или узимања контрацептива (естрогени).

Иначе мање од један одсто хормона штитњаче остаје у плазми слободно као ФТ3 и ФТ4, те само тај део хормона пролази ћелијску мембрану периферних ткива и физиолошки је активан.

Хормон штитњаче важан за нормално одржавање трудноће

Функција штитне жлезде регулисана је на нивоу хипоталамус – хипофиза – штитна жлезда тако што хипоталамус лучењем тиреолиберина (ТРХ,) подстиче предњи режањ хипофизе на стварање и отпуштање ТСХ, који потом потиче стварање хормона штитне жлезде који негативном повратном спрегом коче ослобађање ТСХ. На лучење ТРХ не делују директно, већ смањују осетљивост одговарајућих ћелија хипофизе на ТРХ. Од укупне количине хормона штитњаче, 90 одсто чини тироксин (Т4), 10 одсто тријодтиронин (Т3), а мање од један одсто чини реверзни тријодтиронин (рТ3). Стање нормалног лучење хормона штитњаче назива се еутиреоза.

Основне функције хормона штитне жлезде су регулација оксидације у ћелијама, односно стимулација оксидацијских процеса при којима настаје топлина, стимулација синтезе протеина, стимулација раста и диференцирања те убрзање метаболизма угљениххидрата, масти и витамина.

Примерен ниво хормона штитњаче омогућава нормалан осећајни живот те уредне репродуктивне функције жене и мушкарца, као и одржавање нормалне трудноће.

Уз та два хормона штитна жлезда излучује и калцитонин, хормон који учествује у регулацији концентрације калцијимових иона у телесним тећностима. Иначе учинци калцитонина на метаболизам кости су знатно слабији од учинка ПТХ или витамина Д.

Љубица Петровић