DA LI KAFA MOŽE BITI ZDRAVA? Evo šta kažu stručnjaci

Sama reč kafa u evropskim jezicima vodi poreklo od italijanske reči caffe, a ona iz turskog kahve, koja je potekla iz arapskog jezika od reči qahwah i označavala je vrstu vina čija se konzumacija povezivala sa gubitkom apetita. Danas imamo mnogobrojne dijete, istraživanja i studije koje se bave proučavanjem kafe sa raznih aspekata njenog dejstva po ljudski organizam.

Jedna od popularnih holivudskih i Volstrit dijeta zasniva se na magičnom napitku u čijoj je osnovi kafa. Ova popularna "bulletproof“ ili „neprobojna“ kafa pravi se od jedne kašičice nes kafe uz dodatak kafene kašičice prečišćenog Gi maslaca ili kokosovog putera, pola kašičice kakaoa, bademovog mleka, sve preliveno vrelom vodom.

Njen izumitelj, Dejv Esprej, kaže da je uz pomoć ove kafe smršao 40 kilograma, kada je koristio kao zamenu za obrok. Dugo drži sitost i stimuliše mozak, daje energiju i postiče na rad. Tajna ovog napitka je u velikoj koncentraciji masnoća koja istovremeno produžava dejstvo kofeina, pa pored sitosti osećate i nalet energije koji vas drži tri do pet sati.

Kafa kao preventiva protiv raka
Druge studije su pak pokazale da espreso kafa smanjuje rizik od raka prostate za 50 odsto. U istraživanju koje je sprovedeno na Neurološkom mediteranskom institutu (Neuromed) u Pociliju u Italiji u trajanju od četiri godine i obuhvatilo sedam hiljada muškaraca došlo se do zaključka da ispijanje tri ili više šoljica espresa dnevno, pripremnjenog na italijanski način, pod velikim pritiskom i visokom temperaturom vode, što omogućava veće oslobađanje bioaktivnih i korisnih supstanci iz kafe koje sprečavaju formiranje ćelija raka, smanjuju mogućnost dobijanja raka prostate za 53 odsto.

Po najnovijim istraživanjima kafa je zdrava i preporučuju se do četiri šoljice na dan. Istraživači iz Španije nakon perioda od 10 godina utvrdili su da konzumiranje kafe sprečava srčane tegobe i pozitivno utiče na kardiovaskularni sistem i dugovečnost. Vođa istraživanja tvrdi da je optimalna količina do četiri šoljice kafe na dan.

Kada je najbolje vreme da popijemo omiljeni napitak
Vreme dana kada uživamo u svojoj šoljici kafe pravi bitnu razliku.

Neurolog Stiven Miler, doktorand na Fakultetu zdravstvenih nauka Univerziteta u Merilendu, radio je istraživanje na temu kada je najbolje vreme za kafu. Mnogi bi rekli rano ujutru kad ustanemo da nas razbudi, međutim ujutru posle buđenja nivo kortizola, hormona koji utiče na povećanu aktivnost je najviši. To je posledica prirodnog mehanizma koji ima veze sa našim bioritmom te nam kafa u stvari nije potrebna.

Najbolje vreme za ispijanje kafe je između 9.30 i 11 časova kada nivo kortizola u organizmu opada i javlja se pospanost. Ako tada popijemo kafu ona ima pozitivan efekat na naš organizam, razbudi nas.

Jedan od glavnih principa farmakologije je da koristite lek onda kada vam je potreban,u suprotnom možete razviti tolerantnost prema leku koji stalno uzimate u istim količinama. Ista doza jutarnje kafe postaće manje efikasna i zato vam se često pije i druga kafa. Dobra prilika za to, gledajući pad kortizola u organizmu, bila bi između 13.30 do 17 časova.

Zanimljivo je da od svih profesija, naučnici predvode u količini ispijene kafe, možda zato ne čudi veliki broj naučnih studija na temu kafe.

U Italiji, gde se prave najbolje kafe na svetu u kojoj postoji kultura ispijanja kafe, tačno se zna koja se vrsta kafe pije i u koje doba dana. Tamo nećete videti Italijana da pije kapućino ili kafe late posle 11-12 časova, jer su to jutarnje kafe, blaže i sa dodatkom pene i mleka.

Kafe koje se prave sa mlekom u Italiji se nikada ne piju posle obroka. Isto tako tokom dana oni piju espreso ili ristreto i to uglavnom s nogu za šankom u dva-tri srka. Uveče ne piju kafu, taj deo dana je rezervisan za uživanje u večeri i vinu.

Koja kafa je „jača“
Interesantno je i to da espreso kafa ima tri puta manje kofeina od turske (domaće) kafe, iako smo svi mi koji je pijemo ubeđeni da je espreso mnogo jači. Zbog male količine serviranja od 30 mililitara espreso ima 50-55 miligrama kofeina, dok naša obilna domaća kafa koju pijemo iz ne tako malih šoljica ima 160 miligrama ove supstance.

Najčešći načini pripremanja su: turska kafa, instant kafa, espreso kafa, filter kafa, moka ekspres, francuska presa. Svaki od ovih načina ima svoje osobenosti, a ukus kafe je posve drugačiji.

Međunarodna organizacija za kafu proglasila je 1. oktobar praznikom svih ljubitelja i proizvođača kafe, a prvi put je obeležen 2015. godine u Milanu. Veliki svetski proizvođači i lanci kafeterija taj dan koriste za promovisanje i deljenje besplatnih kafa u kafićima i na štandovima.