Zdravije ćemo se hraniti
NOVI PRAVILNIK O MAKSIMALNOJ KONCENTRACIJI ODREĐENIH KONTAMINENATA U HRANI Čips, pomfrit, pecivo i kafa biće pod punom kontrolom NAPOKON NAS NEĆE MUČITI SITNA SLOVA
Na rafovima prodavnica u Srbiji potrošači će uskoro, u skladu s Pravilnikom o maksimalnim koncentracijama određenih kontaminenata u hrani, koji donosi znatne novine u sistemu kontrole namirnica na domaćem tržištu, kupovati još kvalitetniju i zdravstveno bezbedniju hranu.
Naime, tim pravilnikom smanjuju se dozvoljene koncentracije toksina u namirnicama, a uvođenjem novih standarda u proizvodnji hrane u Srbiji usaglašavaju se propisi u ovoj oblasti s pravilima Evropske unije. Na taj način Srbija se priključuje zemljama koje prioritet daju bezbednosti i kvalitetu namirnica.
Novim pravilima i propisima moraće da se prilagodi veliki deo prehrambene industrije. Posebne izmene u nabavci i kontroli mogle bi da pretrpe prodavnice zdrave hrane, pekare, konditorska industrija i industrija bezalkoholnih pića, prodavci brze hrane, ali i drugi u lancu proizvodnje i maloprodaje pošto su propisi izmenjeni i pooštreni kod velikog broja proizvoda.
Dakle, Pravilnikom se propisuju maksimalne dozvoljene granice prisustva štetnih materija u hrani, a pre svega na prisustvo mikotoksina, patulina, akrilamida i drugih potencijalno opasnih komponenata. Maksimalno dozvoljene koncentracije odnose se na sve prehrambene proizvode bilo da su prerađeni, neprerađeni ili se koriste kao sastojci. Kontaminacija mikotoksinima, poput aflatoksina u sušenom voću, orašastim plodovima, žitaricama... biće pod strogom kontrolom, a posebne mere odnose se u na akrilamid – hemikaliju koja nastaje pri pečenju ili prženju na visokim temperaturama i koja se nalazi u proizvodima poput čipsa, prženih krompirića, peciva i kafe. Prisustvo akrilamida u ciljanim proizvodima poslednjih nekoliko godina veoma često se kontroliše u EU i zbog prekoračenja dozvoljenih granica mnogi proizvodi su uklonjeni sa tržišta.
Nova pravila moraju da važe i na domaćem tržištu
- Podržavamo nova pravila koja propisuje Pravilnik o maksimalnim koncentracijama određenih kontaminenata u hrani, naravno, ukoliko će to doprineti povećanju kvaliteta prehrambenih proizvoda na domaćem tržištu - kaže za „Dnevnik” pravni savetnik u Udruženju za zaštitu potrošača Vojvodine Marko Dragić. - Domaći proizvođači treba da čine sve da kvalitet proizvoda bude sve viši i zato smatramo da je donošenje Pravilnika dobar korak i da ne bi bilo dobro da se nova pravila odnose samo na proizvode koji se izvoze jer nema nikakvog razloga da se kvalitetniji i zdravsteno ispravni proizvodi ne plasiraju na domaćem tržištu.
Prema pravilniku, suvo voće koje se nudi potrošačima ne sme sadržati više od 20 mikrograma aflatoksina B1, a tolika je dozvoljena koncentracija po kilogramu i kod prerađenih proizvoda. Orašasti plodovi, poput badema i pistaća, ne smeju da sadrže više od 80 mikrograma za aflatoksine. Spuštena je i granica akrilamida, organskog jedinjenja koje nastaje pri pečenju ili prženju hrane na visokim temperaturama. Ova opasna supstanca nalazi se u pomfritu, čipsu, keksu, krekerima, pekarskim proizvodima. Izmenama graničnih vrednosti pomfrit i čips od krompira ne smeju da sadrže više od 750 mikrograma akrilamida po kilogramu, a za keks, kolače i peciva ograničenje iznosi 350 mikrograma. Ograničavanje prisustva akrilamida i te kako je važno jer proizvode koji ga sadrže veoma često jedu deca i mladi ljudi.
U prehrambenim proizvodima će ubuduće morati da bude smanjena koncentracija patulina, otrovnog metabolita koji proizvode određene vrste plesni, a koji se nalazi u raznom plesnivom voću, povrću, žitaricama... a najčešće u jabukama i proizvodima od jabuka. Pravilnik određuje maksimalnu koncentraciju patulina od 50 mikrograma po kilogramu u voćnim sokovima i nektarima, a za proizvode namenjene deci, kao što su pire od jabuke ili sok za odojčad, ograničenje je strože i iznosi 10 mikrograma po kilogramu.
D. Mlađenović
