OTKRIVEN GLAVNI KRIVAC ZA GOJAZNOST: Ima ga i u hrani koju jedemo svaki dan

Uzroci gojaznosti mogu biti razni, a posledice veoma ozbiljne, jer ova bolest povećava rizik od srčanih oboljenja, dijabetesa tipa 2 i moždanog udara, a povezuje se i sa mogućnošću pojave neke vrste kancera.

Poslednja naučna pretpostavka, do koje je došao istraživački tim Medicinskog fakulteta Univerziteta u Koloradu, jeste da je glavni krivac za gojaznost - fruktoza.

- Studija ubedljivo integriše postojeće teorije o gojaznosti, sugerišući da ona nije samo rezultat konzumiranja prekomerne količine hrane, već, umesto toga, i zbog stanja niske energije, obeleženog nedovoljnim ATP-om (adenozin trifosfatom), što je u neposrednoj korelaciji, pre svega, sa vrstom konzumirane hrane – objašnjava Kelsi Kosta, nutricionista iz Nacionalne koalicije za zdravlje iz Vašingtona.

ATP, ili adenozim trifosfat je visoko energetsko jedinjenje koje se nalazi u svim ćelijama organizma čoveka i kojem je neophodna stalna obnova.

 U čemu je problem sa fruktozom?

Kada osoba jede, većina unesene energije se pretvara u ATP, molekul koji snabdeva ćelije energijom. Ako se pojede previše hrane, višak energije se skladišti kao mast. Ako uneta hrana sadrži fruktozu, ona se u početku takođe pretvara u ATP da bi podstakla sve telesne funkcije.

Međutim, kako se unosi sve više fruktoze, ona potiskuje aktivnost mitohondrija, organela koje proizvode ATP,te smanjujući nivoe ATP-a u organizmu.

 Kada nivo ATP-a padne, to šalje alarm da bi ćelije mogle da ostanu bez energije, što stimuliše brojne biološke reakcije, među kojima su glad, žeđ, povećan unos energije, insulinska rezistencija, povećana apsorpcija hrane i usporen metabolizam tokom mirovanja.

 Tamo gde ima hrane u izobilju, a veliki deo nje sadrži fruktozu, ove promene dovode do povećanja telesne težine.

Otkud nam toliko fruktoze?

Fruktoza je prirodni šećer, koji se nalazi u voću i povrću. Međutim, taj sadržaj fruktoze ne može da izazove gojaznost.

- Iako većina svežeg voća prirodno sadrži fruktozu, njihova konzumacija nije povezana sa gojaznošću ili povećanjem telesne težine, jer prisustvo dijetetskih vlakana, bioaktivnih jedinjenja i esencijalnih hranljivih materija sprečava uticaj fruktoze na sitost i insulinsku rezistenciju. Zbog toga se sveže voće smatra važnim delom zdrave, uravnotežene ishrane za kontrolu telesne težine – objašnjava Kosta.

Problem nastaje kada se unosi prerađeno voće, ili hrana sa dodatom fruktozom, često u obliku kukuruznog sirupa, koji je zaslađivač jeftin za proizvodnju i nalazi se u većini prerađenih namirnica, tako da što se više unosi prerađene hrane, to je veći unos fruktoze.

I on se ne nalazi samo u slatkoj hrani, kao što su gazirani sokovi, zaslađeni sokovi, deserti i kolači, već ga ima u hlebu, supama iz kesice, gotovim jelima, i mnogim vrstama brze hrane.

Okidači pretvaranja glukoze u fruktozu

Fruktoza se takođe nalazi i u konzumnom šećeru ili saharozi, koja se sastoji od glukoze i fruktoze, a u ljudskom telu se proizvodi od glukoze i drugih ugljenih hidrata.

- Telo takođe može da pretvori glukozu u fruktozu putem poliolnog puta, koji aktiviraju različiti okidači kao što su dijabetes, ishrana sa visokim glikemijskim indeksom ili visokim sadržajem ugljenih hidrata, veliki unos soli, mali unos vode, hrana bogata purinima ili stres, koji dovode do gojaznosti i drugih metaboličkih stanja, a alkohol samo intenzivira ovaj proces, stimulišući veću proizvodnju fruktoze – objašnjava Kosta.

Kurir.rs/ Dnevnik