NE JEDEMO DOVOLJNO VOĆA I POVRĆA Mediteranska ishrana obezbeđuje bolje zdravlje, BATALITE MASNU PRASETINU i živite srećnije
- Primena mediteranske ishrane doprinosi prevenciji nastanka kardiovaskularnih bolesti, malignih oboljenja, ali i depresije, demencije, Alćajmerove i Parkinsonove bolesti – rekla je docent dr Radmila Velicki iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine povodom obeležavanja jučerašnjeg Svetskog dana hrane.
Istakla je da su poznate prednosti ovog način ishrane još od polovine prošlog veka, a napomenula je da je ovakva ishrana primenjiva i kod nas. Potrebno je da se jede više svežeg voća i povrća, žitarica celog zrna, manje crvenog mesa, a trebalo bi dva puta nedeljno jesti ribu.
- Naša ishrana odudara od ovoga, pre svega jer ne unosimo dovoljno voća i povrća. Zato savetujemo građane, od uzrasta u predškolskim ustanovama do najstarijeg stanovništa, da ishranom mogu da poprave svoje zdravstveno stanje. Brojna istraživanja su pokazala da više voća i povrća, maslinovo ulje i orašasti plodovi, što je sve dostupno i kod nas, može da smanji šansu za nastanak kardiovaskularnih i malignih oboljenja, kao i depresije i da odloži Alćajmerovu i Parkinsonovu bolest – objasnila je dr Velicki.
Dr Dragana Balać iz Savetovališta za pravilnu ishranu Instituta za javno zdravlje Vojvodine istakla je kako od polovine ove godine pacijenti mogu da dođu kod njih sa uputom od izabranog lekara. Objasnila je da se pacijentima zakazuju pregledi na koji treba da donesu laboratorijske nalaze i lekarske izveštaje koje imaju, kao što su kardiološki.
- Imamo sve više pacijenata koji dolaze i onih koji su gojazni, kojih je više, ali i mršavih ljudi. Mi merimo telesnu masu, visinu, izračunavamo indeks telesne mase, merimo obim struka, kuka, kožne nabore, te onda dajemo procenu stanja uhranjenosti. Gojaznost nosi mnogo komorbiditeta, utiče na kardiovaskularne probleme, na metabolizam šećera i masti. Nauka o ishrani nije jednostavna, već je kompleksna i zahteva pristup u koji su uključeni i endokrinozi, internisti, kardiolozi – objasnila je dr Balać.
Dr Velicki je napomenula kako upotreba dijetnih vlakana snižava šećer, masnoće, a i duže „drži sitost”. Napomenula je kako treba da se jede manje prostih šećera i to ne samo slatkiša, nego i drugih proizvoda koji sadrže šećer.
- Važno je i unositi manje soli, a mi je puno konzumiramo, što može da doprinese pojavi hipertenzije. Mediteranski način ishrane podruzumeva, pre svega, mediteranski način života, a to znači da se zajednički pripremaju obroci i da se porodica okupi zajedno kada obeduje. Temelj je socijalna komponenta. Priprema hrane ne mora da traje satima, ali je važno da porodica sedne zajedno za sto – istakla je dr Velicki.
Povodom raznih saveta koji se pojavljuju na nebrojenim internet stranicama o tome koja hrana se preporučuje, dr Velicki je rekla kako uvek treba da se vidi ko je izvor informacija. Posavetovala je da se uvek obrati pažnja na ovo što govore autoriteti, kao i da mogu da se nađu proverene informacije na sajtovima naših instituta i zavoda za javno zdravlje, te na sajtovima nutricionista, Svetske zdravstvene organizacije, Evropske agencije za bezbednost hrane…
Profesor dr Dragan Čanković iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine je kazao kako se obeležava Nacionalna kampanja „Oktobar – mesec pravilne ishrane”, kao i Svetski dan hrane, koji je 16. oktobra. Svetska kampanja posvećena je vodi, pod sloganom „Voda je život, voda je hrana. Ne ostavljajte nikoga iza sebe”. Institut za javno zdravlje raspisao je i konkurs za likovne i literarne radove na temu „Pravilna ishrana čuva tvoje zdravlje”, koji je namenjen učesnicima osnovnih škola i predškolcima. Rok za prijavu je 31. oktobar, a najboljima slede i nagrade.
- Organizujemo i edukativne seminare, kao i dve demonstracije pripreme obroka, po principima zdrave ishrane i to u OŠ „Đura Daničić” 24. oktobra, i u novosadskom vrtiću „Vendi” 8. novembra, što se organizuje u saradnji sa učenicima Srednje škole „Svetozar Miletić” – naveo je dr Čanković.
LJ. Petrović
