okoTVoko: Sve se to dogodilo na putu za ludilo

I tako se nađem na City play kanalu i šokiram se šta ima sve na beta kasetama. Aleksandra Radović plavuša, Leontina mršava, Maja Nikolić normalna, Bojan Marović ima kosu, Ksenija Pajčin, „Flamingosi”, Minea, „Magazin” sa Rozgom, grupa „Mag”, Boris Novković mlad, mršav i zgodan, „Colonia” u naponu snage, Nataša Bekvalac, Lidija, „Tap 011”, Saša Kovačević, Zorana, Željko Joksimović, Željko Samardžić, Vesna Pisarević, Baki B3, Toše Proeski, Karolina Gočeva, Nina Badrić sa mega- hitom „Takvi kao ti”... 

Jao, što smo pre samo dvadeset godina imali lepu mejnstrim pop muziku - da slušaš svaki dan na radiju i da te ne opterećuje.

Isto tako odem i na folk nostalgične kanale a tamo: Ana Bekuta, Snežana Đurišić, Cakana, Goca Lazarević, Marinko Rokvić, Džej, Tozovac, Rođa Raičević, Slavko Banjac,  Merima Njegomir, Vesna Zmijanac... Kako su nekad bili lepi plejbekovi na televiziji. 

Uopšte nije trebalo da se snimaju visokobudžetni spotovi, ako je pesma bila dobra bilo je dovoljno da se zavrti u City klubu kod Boška ili da se predstavi kod Minimaksa u emisiji ili da neko dođe u „Tabloid” kao Ana Kokić da otpeva „Mojne mala” i da napravi lom. Sutradan su svi znali za nju. 

Kakvu smo imali lepu pop, folk muziku pre samo dvadeset godina. Sad odgledaš „Pesmu za Evroviziju” ili „Doru” i ništa ne upamtiš. U poslednje tri godine niko nije u stanju da napravi pop-hit u regionu. Možda se omakne nekad Huljiću pa da Jeleni Rozgi „Kraljicu” i Petru Graši „Ako te pitaju”. 

Vidi se da odlaskom Marine Tucaković nastaje velika praznina i da nema ko da napravi veliki hitove kakve je nekad imala Svetlana Ceca Ražnatović. Nije ni čudo što su najpopularnije pesme od pre trideset godina, kad se rodila većina današnjih novinara šou-biza. 

Pesme „Zlatni dan” Bisere Veletanlić i „Budi dobar kao što sam ja”  Maje Odžaklijevske nastale su pre skoro trideset godina. Ajde nađite danas takvu pesmu. 

Najprodavanija pesma svih vremena „Zora je svanula” Nede Ukraden nastala je tačno pre četrdeset godina, a prvi veliki hit Zdravka Čolića „April u Beogradu” pre pola veka i ove godine taj jubilej će biti obeležen na „Beogradskom proleću”. 

Mi danas nemamo muziku. Imamo skandal majstore, cerekanja na televiziji i imamo pevačice koje imaju milionske preglede na Jutjubu ali ih niko ne prepoznaje na ulici, ni u novinama, ni na televiziji.

 Zanimljivo je kako znamo neke pesme od pre dvadeset godina, a ove današnje ne znamo, iako se pojedine pevačice ne skidaju sa televizije.

Džaba im, što bi Milić Vukašinović u jednoj Minimaksoviziji rekao: „Nemaš hita”. Volim što sam čovek iz starih dobrih vremena.

Ja se bar imam čega sećati. Sjajnih gostiju, festivala i putovanja. Ovo danas nije ni za sećanje ni za pamćenje. Od kako sam naleteo na City play, Jugoton TV, Radio Lola ja i ne šaltam kanale. Uhvatio sam sebe jedno veče da sam pet sati bio na tim nostalgičnim kanalima. 

Bolje je od bilo koje psihoterapije. Danas na prst jedne ruke može da se prebroje pevači i grupe koji mogu da napune veliku dvoranu „Spensa” ili da održe koncert u MTS dvorani. 

Sve je postalo „Ludilo moje” što bi rekla Jovana Pajić razvodeći se od Saše Tropika i tražeći utehu u pesmi Marije Šerifović. Ili što bi to Đole Balašević lepo opisao na jednom koncertu karikirajući pesmu Mileta Ignjatovića: „Sve se to dogodilo na putu za ludilo”.

Aleksandar Filipović