Nordijska dijeta: Mršavite kao vikinzi
Iako mnogi i dalje prefiriraju mediteranski jelovnik, možda nije zgoreg u susret nadolazećim hladnijim mesecima razmisliti o prelasku na malo „jači“ nordijski način života - i njihovu ishranu.
Ova dijeta sve je popularnija među poznatima, a već nekoliko istraživanja potvrdilo je kako je ovakav režim ishrane odličan način kako za skidanje viška kilograma, tako i za dovođenje u red organizma i poboljšanje celokupnog zdravlja.
Kad je reč o zdravlju, nordijski meni značajno reguliše krvni pritisak i snižava štetni holesterol, a velik uticaj ima i na rešavanje problema raznih upala, povezanih s nekim hroničnim bolestima - rakom, dijabetesom tipa 2, pa čak i Alchajmerom.
Isto toga, jelovnik vikinga odličan je i način za zdravo mršavljenje.
Ljudi u nordijskim zemljama spadaju među one sa najmanje problema sa viškom kilograma, a da se ovakvom ishranom lako mršavi pokazalo je i opsežno istraživanje sprovedeno pre nekoliko godina.
U naučnoj studiji od 147 gojaznih pacijenata koliko ih je učestvovalo u istraživanju, oni koji su se držali nordijske ishrane smršali su 4,7 kilograma nakon 26 nedelja, dok je kontrolna grupa uspela da skine svega 1.5 kilograma.
Zanimljivo je i to što je veća količina tih kilograma otišla sa stomaka, zahvaljujući činjenici da se nordijska dijeta u velikoj meri sastoji od namirnica koje sagorevaju masti.
Sad još da vidimo šta jesti kako bi kilogrami počeli da se “tope”.
Gotovo svo povrće i voće je dozvoljeno, ali naglasak je na - borovnicama i ostalom bobičastom voću, jabukama, kruškama i šljivama, dok se od povrća preporučuju praziluk, cvekla, šargarepa, keleraba, paštrnak, bundeva, krompir i luk.
Veoma je važno jesti i dosta kupusa, karfiola, kelja, spanaća i ostalog zelenog povrća...
- trans masnoće,
- brza hrana,
- sokovi,
- prerađena hrana,
- aditivi u hrani.
U nordijskoj ishrani riba je neizbežna, što je odlično jer je prepuna vitamina D, omega 3 masnih kiselina, joda, cinka i drugih važnih nutrijenata.
Dozvoljene su gotovo sve vrste riba, posebno haringa, skuša, losos i bela riba.
Preporuka je da se riba jede najmanje dva puta nedeljno, dok je kod mesa potrebno smanjiti unos masnog mesa i nastojati da se divljač nađe na jelovniku.
Crveno i belo meso trebalo bi jesti što ređe, dok bi salame, viršle i ostale mesne prerađevine trebalo u potpunosti izbegavati.
Mleko i jaja su dozvoljeni, ali u umerenim količinama.
Orašaste grickalice igraju veliku ulogu u zdravoj ishrani, pa nije čudno da su i kod vikinga našle svoje mesto.
Jedite orahe, lešnike i bademe, a dodajte im i čia sjemenke, lanene, suncokretove i semenke bundeve.Kao dodatni izvor proteina, na raspolaganju su vam i sočivo, pasulj i grašak.
Raž, ječam i ovas su glavne žitarice u nordijskoj prehrani - uz to što manje prerađeno, to bolje!
I dok se mediteranska ishrana bazira na maslinovom ulju, u nordijskoj je naglasak na ulju od uljane repice (kanola ulje).
