Dr Snežana Ukropina o prevenciji bolesti zavisnosti
NOVI SAD: Zadatak roditelja, nastavnika i profesora, psihologa i nas lekara je da prenesemo poruku mladima da odbiju svaki pokušaj nagovaranja da se uzme neka psihoaktivna supstanca. To danas nije nimalo lako, jer je mnogo droge prisutno. Mi sada imamo i više od petsto različitih psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, čak i u takvim oblicima kojima mladi mogu biti izloženi mimo svoje volje! U Novom Sadu više od 25 godina funkcioniše program prevencije bolesti zavisnosti koji podupire grad. Jedan od dobrih programa su tematski roditeljski sastanci, u organizaciji Crvenog krsta Novi Sad, gde se roditelji upoznaju sa ovom tematikom, gde im se objašnjava kako da razgovaraju sa decom i kome da se obrate, otkrila nam je dr Snežana Ukropina, specijalista socijalne medicine, šef Odseka za zdravstveno vaspitanje i organizaciju zajednice Centra za promociju zdravlja Instituta za javno zdravlje Vojvodine i docent na Katedri za socijalnu medicinu i zdravstvenu statistiku Medicinskog fakulteta u Novom Sadu.
Biti zdrav, srećan, prihvaćen i voljen – želje su svakog ljudskog bića, ali to nije lako postići. Brojni su izazovi na putu odrastanja i nije ih lako savladati. Adolescentsko doba je jedno od najosetljivijih: telo se menja, hormoni luduju, unutrašnji i spoljašnji svet trpe velike promene. Ponekad je tinejdžerima teško sa njima samima, a ne s drugima. To je vreme kada mladi iskušavaju sopstvene (ali i naše) granice, kada su skloni da iz radoznalosti svašta probaju, pa i droge, kada su nekritični prema posledicama i imaju iluziju da se njima ne može ništa loše desiti, ili da mogu prekinuti kada to zažele...
Mnogi roditelji se pitaju kako da im budu podrška i dobar navigator kroz te scile i haribde odrastanja, kroz bure, oluje i nepredvidive vremenske prilike mladosti. Kako da ih sačuvaju, a da ih ipak puste da uživaju u mladosti? – Stručnjaci tvrde da se dobar temelj gradi od rođenja:
Poznato je da slika vredi više od hiljadu reči i da je naš primer, kao roditelja (a posle i nastavnika, profesora, lekara...) mnogo delotvorniji nego ono što (samo) pričamo. Skrenula bih pažnju na jednu UNICEF-ovu kampanju „Prvih 1.000 dana“ koja upravo ističe važnost posvećivanja pažnje deci na tom ranom uzrastu da se stvori što prisnija veza kako bi se napravila dobra osnova za kasnije razvojne zadatke svakog deteta, ali i svakog roditelja, tj. svake porodice. Sličnim povodom, Institut za javno zdravlje Vojvodine je razvio programe „Znanjem do zdravih izbora” i „Podrška od samog početka”, pod pokroviteljstvom Vlade APV, sa temama promocije zdravlja u cilju rane podrške mladima koji planiraju porodicu ili imaju decu uzrasta do šest godina. Detaljnije se o tome može informisati na linkovima: https://festivalmentalnogzdravlja.rs/mentalno-zdravlje-porodice/ i https://izjzv.org.rs/app/znanjem_do_zdravlja/, uputila nas je dr Ukropina.
Primećuje se da je droga sve prisutnija u životima mladih osoba, a istraživanja koja se povremeno sprovode to i potvrđuju. Psihoaktivnih supstanci ne samo da je više, nego je sve više različitih supstanci koje se često i ne doživljavaju kao opasne kao što su duvanski proizvodi, alkohol i kofein:
Psihoaktivne supstance deluju na različite aspekte mentalnog zdravlja i podele su u zavisnosti od njihovog dejstva, ali i u zavisnosti da li se na tržištu one mogu naći legalno ili ilegalno. Svi znamo da su najčešće legalne psihoaktivne supstance: kofen, nikotin i alkohol. Znamo da zvanično kofein mogu da konzumiraju i mlađi od 18 godina, i da je kod mladih prečesto nepravilno okarakterisan kao bezazlen, pri tom ne mislim na onaj u kafi, nego na onaj koji se nalazi u energetskim pićima. Konzumiraju ih deca već od deset godina, a naročito mladi koji se bave sportom, jer su im ovi napici lako dostupni i ima ih u maloprodaji. Važno je istaći da su energetska pića izuzetno štetna za mlad organizam koji je još u razvoju, jer su još u razvoju funkcije svih vitalnih organa, objasnila nam je doc. dr Snežana Ukropina.
Osim ovih, uslovno legalnih, upitali smo dr Ukropinu koje su to psihoaktivne supstance koje su kod nas najčešće u upotrebi:
Marihuana i sintetički kanabinoidi, potom novije droge kao što je ekstazi, piperazini, sintetički opioidi, katinoni i drugi. Ali ono s čim se sada srećemo, to su ilegalne droge koje se često prikazuju kao roba široke potrošnje u vidu sredstava za osvežavanje vazduha ili čišćenje mobilnih telefona, potom u vidu soli za kupanje... Istakla bih da su ove supstance toliko brojne i još uvek neistražene da stručnjaci prilikom posmatranja efekata tih novih droga često ne mogu ni da ih klasifikuju, niti da opišu njihovo dejstvo, a da ovim drogama mladi mogu biti izloženi potpuno bez svoje volje. Na primer, na žurci neko može da zapali „mirisne“ štapiće (koji su najčešće od kanaboida) i da svi koji su u toj prostoriji budu njima izloženi. Koliko je to opasno govori podatak da ove vrste sintetičkih droga imaju veću jačinu i do 300 puta nego običan „džoint“ (smrvljeni sušeni listići kanabisa zamotani u papir kao cigareta).
Kada se sve to zna, sasvim je opravdan strah roditelja kada mladi počnu da izlaze, iz koga proizilazi sve veća potreba da osposobe svoju decu da budu bezbedna. Posebno zabrinjava ta nevoljna izloženost drogama!
Ukazala bih da postoje posebne, nove vrste ekstazija koje imaju veću količinu aktivne supstance nego obični ekstazi. Pošto nema standarda u koncentraciji, mladi sude kakvo će ta supstanca imati dejstvo na osnovu prethodnih iskustava, pa se desi da isprobaju neko sredstvo koje je u potpuno drugoj koncentraciji i da ishod bude fatalan. To je jedan od razloga zašto su se dešavale iznenadne smrti nakon prvog uzimanja te vrste psihoaktivnih sredstava. Napomenula bih da je ilegalno tržište ovakvih psihoaktivnih supstanci doživelo eksponencijalni rast, skrenula je pažnju dr Ukropina.
Zato je veoma važno da roditelji posmatraju svoju decu. Znaci za uzbunu mogu da budu ako naglo menjaju ponašanje, dugo izbivaju iz kuće, promene prijatelje ili se povlače u sebe, ako počnu da lažu i ne poštuju dogovore i ograničenja ili beže iz škole. Dragoceno je da roditelji znaju kakvo je to društvo i da li se mladi u njemu ponašaju tako da podstiču rizično ponašanje. Roditelj ima pravo i obavezu da objasni detetu da je dobro da se distancira od takvog društva.
Pratite izgled dece, raspoloženje, izgled očiju (da li su mutne, kakve su zenice)... Povežite se sa prijateljima dece i njihovim roditeljima. Kada deca počnu da izlaze, važno je da se uspostavi običaj da se jave gde su, s kim su i koliko planiraju da ostanu na tom mestu, posavetovala je dr Ukropina.
Poručila bih roditeljima da ukoliko se suoče sa zavisnošću ili posumnjaju na neko rizično ponašanje potraže pomoć, jer ona postoji! Pomoć je izabrani lekar vašeg deteta, gde možete da se raspitate koje su vam strategije na raspolaganju. Pomoć je saradnja sa svim onima koji su obučeni, u krajnjem slučaju pomoć je i dogovor sa organima sudstva u pogledu prinudnog lečenja kad se dotle dođe. Osnovno je potražiti pomoć na vreme.
Naš Institut za javno zdravlje Vojvodine na svom sajtu ima informativnih sadržaja za roditelje (https://izjzv.org.rs/app/prev_PAS_u_skolama/RODITELJI/) i preporučila bih da se informišu, predložila je dr Snežana Ukropina.
Poražavajući podatak je da je u Novom Sadu prosečna dužina zavisnosti pre javljanja na lečenje 10 godina! Brz tempo života, promene sveta koje se dešavaju svakodnevno uzimaju svoj danak, ali ne možemo sedeti skrštenih ruku i čekati da prođe… Ono što je bi trebalo istaći da roditelji ne guraju problem pod tepih i da se na prve sumnje jave stručnjacima.
Osnovna poruka svih stručnjaka je da se vrata doma ne smeju zatvoriti i da deca u svojoj porodici imaju primarno emocionalno utočište, to je jako važno, naglasila je dr Ukropina.
Niko se naučen nije rodio i zato je važno da iskoristimo sve prednosti koje imamo: tehnologije, znanje stručnjaka i ljude spremne da pruže ruku, da bismo sačuvali decu od izazova s kojima ona sama ne mogu da se nose, da budu svoji i da kažu ne rizičnom ponašanju, da bismo im omogućili da odrastu zdravi i da razviju sav svoj potencijal. Zato je uvek bolje sprečiti, nego lečiti!
Marina Jablanov Stojanović
