Др Снежана Укропина о превенцији болести зависности
НОВИ САД: Задатак родитеља, наставника и професора, психолога и нас лекара је да пренесемо поруку младима да одбију сваки покушај наговарања да се узме нека психоактивна супстанца. То данас није нимало лако, јер је много дроге присутно. Ми сада имамо и више од петсто различитих психоактивних контролисаних супстанци, чак и у таквим облицима којима млади могу бити изложени мимо своје воље! У Новом Саду више од 25 година функционише програм превенције болести зависности који подупире град. Један од добрих програма су тематски родитељски састанци, у организацији Црвеног крста Нови Сад, где се родитељи упознају са овом тематиком, где им се објашњава како да разговарају са децом и коме да се обрате, открила нам је др Снежана Укропина, специјалиста социјалне медицине, шеф Одсека за здравствено васпитање и организацију заједнице Центра за промоцију здравља Института за јавно здравље Војводине и доцент на Катедри за социјалну медицину и здравствену статистику Медицинског факултета у Новом Саду.
Бити здрав, срећан, прихваћен и вољен – жеље су сваког људског бића, али то није лако постићи. Бројни су изазови на путу одрастања и није их лако савладати. Адолесцентско доба је једно од најосетљивијих: тело се мења, хормони лудују, унутрашњи и спољашњи свет трпе велике промене. Понекад је тинејџерима тешко са њима самима, а не с другима. То је време када млади искушавају сопствене (али и наше) границе, када су склони да из радозналости свашта пробају, па и дроге, када су некритични према последицама и имају илузију да се њима не може ништа лоше десити, или да могу прекинути када то зажеле...
Многи родитељи се питају како да им буду подршка и добар навигатор кроз те сциле и харибде одрастања, кроз буре, олује и непредвидиве временске прилике младости. Како да их сачувају, а да их ипак пусте да уживају у младости? – Стручњаци тврде да се добар темељ гради од рођења:
Познато је да слика вреди више од хиљаду речи и да је наш пример, као родитеља (а после и наставника, професора, лекара...) много делотворнији него оно што (само) причамо. Скренула бих пажњу на једну УНИЦЕФ-ову кампању „Првих 1.000 дана“ која управо истиче важност посвећивања пажње деци на том раном узрасту да се створи што приснија веза како би се направила добра основа за касније развојне задатке сваког детета, али и сваког родитеља, тј. сваке породице. Сличним поводом, Институт за јавно здравље Војводине је развио програме „Знањем до здравих избора” и „Подршка од самог почетка”, под покровитељством Владе АПВ, са темама промоције здравља у циљу ране подршке младима који планирају породицу или имају децу узраста до шест година. Детаљније се о томе може информисати на линковима: https://festivalmentalnogzdravlja.rs/mentalno-zdravlje-porodice/ и https://izjzv.org.rs/app/znanjem_do_zdravlja/, упутила нас је др Укропина.
Примећује се да је дрога све присутнија у животима младих особа, а истраживања која се повремено спроводе то и потврђују. Психоактивних супстанци не само да је више, него је све више различитих супстанци које се често и не доживљавају као опасне као што су дувански производи, алкохол и кофеин:
Психоактивне супстанце делују на различите аспекте менталног здравља и поделе су у зависности од њиховог дејства, али и у зависности да ли се на тржишту оне могу наћи легално или илегално. Сви знамо да су најчешће легалне психоактивне супстанце: кофен, никотин и алкохол. Знамо да званично кофеин могу да конзумирају и млађи од 18 година, и да је код младих пречесто неправилно окарактерисан као безазлен, при том не мислим на онај у кафи, него на онај који се налази у енергетским пићима. Конзумирају их деца већ од десет година, а нарочито млади који се баве спортом, јер су им ови напици лако доступни и има их у малопродаји. Важно је истаћи да су енергетска пића изузетно штетна за млад организам који је још у развоју, јер су још у развоју функције свих виталних органа, објаснила нам је доц. др Снежана Укропина.
Осим ових, условно легалних, упитали смо др Укропину које су то психоактивне супстанце које су код нас најчешће у употреби:
Марихуана и синтетички канабиноиди, потом новије дроге као што је екстази, пиперазини, синтетички опиоиди, катинони и други. Али оно с чим се сада срећемо, то су илегалне дроге које се често приказују као роба широке потрошње у виду средстава за освежавање ваздуха или чишћење мобилних телефона, потом у виду соли за купање... Истакла бих да су ове супстанце толико бројне и још увек неистражене да стручњаци приликом посматрања ефеката тих нових дрога често не могу ни да их класификују, нити да опишу њихово дејство, а да овим дрогама млади могу бити изложени потпуно без своје воље. На пример, на журци неко може да запали „мирисне“ штапиће (који су најчешће од канабоида) и да сви који су у тој просторији буду њима изложени. Колико је то опасно говори податак да ове врсте синтетичких дрога имају већу јачину и до 300 пута него обичан „џоинт“ (смрвљени сушени листићи канабиса замотани у папир као цигарета).
Када се све то зна, сасвим је оправдан страх родитеља када млади почну да излазе, из кога произилази све већа потреба да оспособе своју децу да буду безбедна. Посебно забрињава та невољна изложеност дрогама!
Указала бих да постоје посебне, нове врсте екстазија које имају већу количину активне супстанце него обични екстази. Пошто нема стандарда у концентрацији, млади суде какво ће та супстанца имати дејство на основу prеthodnih искустава, па се деси да испробају неко средство које је у потпуно другој концентрацији и да исход буде фаталан. То је један од разлога зашто су се дешавале изненадне смрти након првог узимања те врсте психоактивних средстава. Напоменула бих да је илегално тржиште оваквих психоактивних супстанци доживело експоненцијални раст, скренула је пажњу др Укропина.
Зато је веома важно да родитељи посматрају своју децу. Знаци за узбуну могу да буду ако нагло мењају понашање, дуго избивају из куће, промене пријатеље или се повлаче у себе, ако почну да лажу и не поштују договоре и ограничења или беже из школе. Драгоцено је да родитељи знају какво је то друштво и да ли се млади у њему понашају тако да подстичу ризично понашање. Родитељ има право и обавезу да објасни детету да је добро да се дистанцира од таквог друштва.
Пратите изглед деце, расположење, изглед очију (да ли су мутне, какве су зенице)... Повежите се са пријатељима деце и њиховим родитељима. Када деца почну да излазе, важно је да се успостави обичај да се јаве где су, с ким су и колико планирају да остану на том месту, посаветовала је др Укропина.
Поручила бих родитељима да уколико се суоче са зависношћу или посумњају на неко ризично понашање потраже помоћ, јер она постоји! Помоћ је изабрани лекар вашег детета, где можете да се распитате које су вам стратегије на располагању. Помоћ је сарадња са свим онима који су обучени, у крајњем случају помоћ је и договор са органима судства у погледу принудног лечења кад се дотле дође. Основно је потражити помоћ на време.
Наш Институт за јавно здравље Војводине на свом сајту има информативних садржаја за родитеље (https://izjzv.org.rs/app/prev_PAS_u_skolama/RODITELJI/) и препоручила бих да се информишу, предложила је др Снежана Укропина.
Поражавајући податак је да је у Новом Саду просечна дужина зависности пре јављања на лечење 10 година! Брз темпо живота, промене света које се дешавају свакодневно узимају свој данак, али не можемо седети скрштених руку и чекати да прође… Оно што је би требало истаћи да родитељи не гурају проблем под тепих и да се на прве сумње јаве стручњацима.
Основна порука свих стручњака је да се врата дома не смеју затворити и да деца у својој породици имају примарно емоционално уточиште, то је јако важно, нагласила је др Укропина.
Нико се научен није родио и зато је важно да искористимо све предности које имамо: технологије, знање стручњака и људе спремне да пруже руку, да бисмо сачували децу од изазова с којима она сама не могу да се носе, да буду своји и да кажу не ризичном понашању, да бисмо им омогућили да одрасту здрави и да развију сав свој потенцијал. Зато је увек боље спречити, него лечити!
Марина Јабланов Стојановић
