Više od jednog veka Fordovog "Modela T"

Ideja Henrija Forda da napravi jeftin, svima dostupan automobil, dobila je konačni oblik 1908. godine, kada je sa proizvodne trake fabrike u Ričmondu (američka država Indijana) sišao prvi "model T". U čast tog jubileja, "Ford Motor Kompani" planira seriju manifestacija u slavu ovog automobila, za koga s pravom kažu da je "postavio svet na točkove". Proslava je zvanično počela izložbom starih modela, a kruna okupljanja biće održavanje "T-partija" na koji će biti dovezeno blizu 1.000 "modela T". Računa se da će ovaj događaj posetiti nekoliko hiljada vlasnika ovog automobila koji će doći iz celog sveta.   

Vozilo koje je prvi put proizvedeno 1. oktobra 1908. godine, bilo je prvi automobil masovne izrade sa standardnim zamenjivim delovima, ali i niske cene, pristupačne širem krugu potrošača. "Model T" je bio opremljen četvorocilindričnim motorom od 20 konjskih snaga, imao je neto masu od oko 480 kilograma, "jurio" je 75 kilometara na čas, a trošio je "galon na 20 milja" (3,79 litara goriva na 32-36 kilometara). Zahvaljujući korišćenju pokretne trake koja se od 1913. upotrebljavala u izradi "modela T" došlo je do revolucionarne prekretnice u proizvodnji ovog automobila. Više od 15 miliona vozila čuvenog Fordovog modela prodato je za sledećih 14 godina, što je impozantna cifra i za današnje uslove.    

Kompanija je započela sa proizvodnjom u vreme kada je njen proslavljeni vlasnik Henri Ford radije jahao konje nego se vozio automobilima iz svoje fabrike. "Model T", popularno nazvan "Tin Ližie" ("limena Lizi"), u početku je sastavljan na tada tipičan i spor ručni način, tako da je prvog meseca proizvedeno samo 11 primeraka. Sa nekih 70 hiljada automobila prodatih 1911, došlo se do 500 hiljada tokom 1915. godine, što je bilo više nego što su sve ostale autokompanije proizvodile zajedno. Cena je u startu iznosila 850 dolara po automobilu da bi zahvaljujući masovnoj proizvodnji pala na 300 dolara. Zanimljivo je da se "model T" mogao voziti i sa alkoholom u rezervoaru, ali je zbog prohibicije i pojeftinjenja benzina ova vrsta "goriva" ispala iz kombinacije.

Čuveni Fordov model je prvo pravljen u crnoj boji, ali je kasnije zbog povećanja proizvodnje ona bila primarna zbog male cene i brzog sušenja. Jednu od većih uloga u dizajniranju "modela T" imao je Čajld Harold Vils koji je bio i jedan od prvih Fordovih saradnika u tek otvorenoj fabrici. Njegov doprinos ogledao se u oblikovanju motora i prenosa, kao i osmišljavanju prepoznatljivog Fordovog logotipa koji je do danas ostao nepromenjen. Famozna pokretna traka koja je omogućavala masovnu proizvodnju, zapravo je bio obrnut proces koji se tada odvijao u jednoj klanici gde je meso bilo voženo trakom. Ideju o obrtanju naopačke Fordu je predstavio Vilijam S. Klan, o čemu postoje pisani dokazi u arhivi muzeja kompanije.

Naime, Klan se smatra začetnikom automatizovane proizvodnje vozila, a korporacija Ford i dan danas ubira prihode od korišćenja njegovog patenta. Zahvalnost osnivača kompanije prema svom genijalnom saradniku ogledala se, pored postalog, i u tome što je on prepustio Klanu da provoza prvi automobil proizveden na pokretnoj traci. Jer, poboljšanje procesa kome je doprineo pronalazak Vilijama S. Klana doveo je do toga da se sastavljanje jednog automobila smanji sa 12 i po sati na sat i po, uz smanjenu upotrebu radnika. Daljim usavršavanjem, došlo se do proizvodnje jednog vozila svake tri minute, što je rezultiralo brojem od 15 miliona proizvedenih primeraka. Kraj proizvodnje čuvenog "modela T" nazirao se u trenutku kada je konkurencija izašla sa lepšim dizajnom i pristupačnom cenom, tako da je kompanija Ford počela da radi na novim modelima.

Priča o stvaranju automobilske kompanije Ford poklapa se sa epopejom o modernom kapitalizmu, a životna priča rodonačelnika poslovne imperije predstavlja školski primer ostvarenja američkog sna. Na Badnje veče 1893. godine, Henri Ford je na kuhinjski sudoper pričvrstio mali motor na benzin sa namerom da ga pokrene. Opsesiju za motorima kao i svoje konstruktorske sposobnosti, Ford je vrlo brzo podigao za stepenicu više. Tako je ovaj inženjer koji je radio u Edisonovoj kompaniji u Detroitu, 1896. seo da isproba kvadricikl vlastite proizvodnje. Sa pozajmljenih 28.000 dolara, 1903. je osnovao "Ford Motor Kompani" sa željom da proizvodi izdržljive i jeftine automobile.

Imperija osvaja Evropu

Američka automobilska imperija počinje da osvaja Evropsko tržište tako da se Fordovi pogoni otvaraju u Kopenhagenu, Barseloni, Kelnu, Berlinu, Parizu i drugim gradovima. Od 1929. veliko postrojenje ove kompanije izgrađeno je i u Nižnjem Novgorodu, međutim ugovor sa Fordom je raskinut 1935. pa su "sovjetski Fordovi" poznatiji kao GAZ nastavili da se proizvode tokom sledećih decenija. Danas je Fordov koncern treći po veličini proizvođač automobila u svetu, iza Yeneral Motorsa i Tojote. Od 1955. kompanija radi kao deoničarsko društvo, a sedište je iz Detroita preseljeno u Dirborn (Mičigen). Ovde je 18. novembra 2003. proizvedeno tristamilionito vozilo, a bio je to tamnocrveni Ford Mustang u kabrioletskoj varijanti. Osim marke Ford, ovom koncernu danas pripadaju i Aston Martin, Jaguar, Land Rover, Linkoln, Merkjuri i Volvo, kao i trećina vlasništva u Mazdi.

Prvi komercijalni automobil bio je "model A", snage 6 konjskih snaga, i mogućnostima da razvije brzinu do 40 kilometara na čas. Na temeljima svog prvenca nastaju jeftini modeli "C", "N", "R" i "S", a paralelno se stvaraju luksuzne serije "B" i "K". Jeftini modeli su se prodavali odlično, a skupi veoma loše, tako da je Henri Ford odlučio da proizvodi samo jedan model koji bi bio dostupan "radniku i farmeru koji dolazi u grad radi nabavke". Kompanija započinje proizvodnju "modela T", koji vrlo brzo osvaja američko tržište i doprinosi da ime Ford postane sinonim za pouzdanost i kvalitet. Osim toga, ovaj univerzalni i jeftin auto izvršiće trajnu promenu u društvenoj i ekonomskoj strukturi američkog načina života. Upravo zahvaljujući "modelu T", u SAD je izgrađena složena mreža puteva, a podignuta su i mnoga naselja na mestima koja su do tada bila pusta.          

Masovna proizvodnja "modela T" učinila je da Ford od manje firme maloserijskih vozila preraste u moćnu kompaniju koja je proizvodila 50 posto svih automobila u Sjedinjenim Državama. Prvi masovno proizveden automobil bio je namenjen srednjoj klasi, i predstavljao je vozilo koje je promenilo svet i postavilo temelje savremenog životnog stila. Decembra 1999. komisija u čijem sastavu su bili stručnjaci iz sveta automobilizma i 133 novinara, dodelilo je Fordovom "modelu T" titulu najznačajnijeg vozila 20. veka.

Siniša Kovačević