Више од једног века Фордовог "Модела Т"

Идеја Хенрија Форда да направи јефтин, свима доступан аутомобил, добила је коначни облик 1908. године, када је са производне траке фабрике у Ричмонду (америчка држава Индијана) сишао први "модел Т". У част тог јубилеја, "Форд Мотор Компани" планира серију манифестација у славу овог аутомобила, за кога с правом кажу да је "поставио свет на точкове". Прослава је званично почела изложбом старих модела, а круна окупљања биће одржавање "Т-партија" на који ће бити довезено близу 1.000 "модела Т". Рачуна се да ће овај догађај посетити неколико хиљада власника овог аутомобила који ће доћи из целог света.   

Возило које је први пут произведено 1. октобра 1908. године, било је први аутомобил масовне израде са стандардним замењивим деловима, али и ниске цене, приступачне ширем кругу потрошача. "Модел Т" је био опремљен четвороцилиндричним мотором од 20 коњских снага, имао је нето масу од око 480 килограма, "јурио" је 75 километара на час, а трошио је "галон на 20 миља" (3,79 литара горива на 32-36 километара). Захваљујући коришћењу покретне траке која се од 1913. употребљавала у изради "модела Т" дошло је до револуционарне прекретнице у производњи овог аутомобила. Више од 15 милиона возила чувеног Фордовог модела продато је за следећих 14 година, што је импозантна цифра и за данашње услове.    

Компанија је започела са производњом у време када је њен прослављени власник Хенри Форд радије јахао коње него се возио аутомобилима из своје фабрике. "Модел Т", популарно назван "Тин Лижие" ("лимена Лизи"), у почетку је састављан на тада типичан и спор ручни начин, тако да је првог месеца произведено само 11 примерака. Са неких 70 хиљада аутомобила продатих 1911, дошло се до 500 хиљада током 1915. године, што је било више него што су све остале аутокомпаније производиле заједно. Цена је у старту износила 850 долара по аутомобилу да би захваљујући масовној производњи пала на 300 долара. Занимљиво је да се "модел Т" могао возити и са алкохолом у резервоару, али је због прохибиције и појефтињења бензина ова врста "горива" испала из комбинације.

Чувени Фордов модел је прво прављен у црној боји, али је касније због повећања производње она била примарна због мале цене и брзог сушења. Једну од већих улога у дизајнирању "модела Т" имао је Чајлд Харолд Вилс који је био и један од првих Фордових сарадника у тек отвореној фабрици. Његов допринос огледао се у обликовању мотора и преноса, као и осмишљавању препознатљивог Фордовог логотипа који је до данас остао непромењен. Фамозна покретна трака која је омогућавала масовну производњу, заправо је био обрнут процес који се тада одвијао у једној кланици где је месо било вожено траком. Идеју о обртању наопачке Форду је представио Вилијам С. Клан, о чему постоје писани докази у архиви музеја компаније.

Наиме, Клан се сматра зачетником аутоматизоване производње возила, а корпорација Форд и дан данас убира приходе од коришћења његовог патента. Захвалност оснивача компаније према свом генијалном сараднику огледала се, поред посталог, и у томе што је он препустио Клану да провоза први аутомобил произведен на покретној траци. Јер, побољшање процеса коме је допринео проналазак Вилијама С. Клана довео је до тога да се састављање једног аутомобила смањи са 12 и по сати на сат и по, уз смањену употребу радника. Даљим усавршавањем, дошло се до производње једног возила сваке три минуте, што је резултирало бројем од 15 милиона произведених примерака. Крај производње чувеног "модела Т" назирао се у тренутку када је конкуренција изашла са лепшим дизајном и приступачном ценом, тако да је компанија Форд почела да ради на новим моделима.

Прича о стварању аутомобилске компаније Форд поклапа се са епопејом о модерном капитализму, а животна прича родоначелника пословне империје представља школски пример остварења америчког сна. На Бадње вече 1893. године, Хенри Форд је на кухињски судопер причврстио мали мотор на бензин са намером да га покрене. Опсесију за моторима као и своје конструкторске способности, Форд је врло брзо подигао за степеницу више. Тако је овај инжењер који је радио у Едисоновој компанији у Детроиту, 1896. сео да испроба квадрицикл властите производње. Са позајмљених 28.000 долара, 1903. је основао "Форд Мотор Компани" са жељом да производи издржљиве и јефтине аутомобиле.

Империја осваја Европу

Америчка аутомобилска империја почиње да осваја Европско тржиште тако да се Фордови погони отварају у Копенхагену, Барселони, Келну, Берлину, Паризу и другим градовима. Од 1929. велико постројење ове компаније изграђено је и у Нижњем Новгороду, међутим уговор са Фордом је раскинут 1935. па су "совјетски Фордови" познатији као ГАЗ наставили да се производе током следећих деценија. Данас је Фордов концерн трећи по величини произвођач аутомобила у свету, иза Yеnеral Моторса и Тојоте. Од 1955. компанија ради као деоничарско друштво, а седиште је из Детроита пресељено у Дирборн (Мичиген). Овде је 18. новембра 2003. произведено тристамилионито возило, а био је то тамноцрвени Форд Мустанг у кабриолетској варијанти. Осим марке Форд, овом концерну данас припадају и Астон Мартин, Јагуар, Ланд Ровер, Линколн, Меркјури и Волво, као и трећина власништва у Мазди.

Први комерцијални аутомобил био је "модел А", снаге 6 коњских снага, и могућностима да развије брзину до 40 километара на час. На темељима свог првенца настају јефтини модели "Ц", "Н", "Р" и "С", а паралелно се стварају луксузне серије "Б" и "К". Јефтини модели су се продавали одлично, а скупи веома лоше, тако да је Хенри Форд одлучио да производи само један модел који би био доступан "раднику и фармеру који долази у град ради набавке". Компанија започиње производњу "модела Т", који врло брзо осваја америчко тржиште и доприноси да име Форд постане синоним за поузданост и квалитет. Осим тога, овај универзални и јефтин ауто извршиће трајну промену у друштвеној и економској структури америчког начина живота. Управо захваљујући "моделу Т", у САД је изграђена сложена мрежа путева, а подигнута су и многа насеља на местима која су до тада била пуста.          

Масовна производња "модела Т" учинила је да Форд од мање фирме малосеријских возила прерасте у моћну компанију која је производила 50 посто свих аутомобила у Сједињеним Државама. Први масовно произведен аутомобил био је намењен средњој класи, и представљао је возило које је променило свет и поставило темеље савременог животног стила. Децембра 1999. комисија у чијем саставу су били стручњаци из света аутомобилизма и 133 новинара, доделило је Фордовом "моделу Т" титулу најзначајнијег возила 20. века.

Синиша Ковачевић