NININE MUSTRE Štapići
Odmah na početku priznajem: najviše volim da jedem prstima. Prija mi da nakon što zalogaj osmotrim, omirišem, da ga i dotaknem pre nego što ga maknem. U detinjstvu sam više puta za nekoga ko dobro jede za razliku od brata i mene koji smo po tom pitanju kilavili, čula da se kaže da „maklja“ hranu, te otud rima u prethodnoj rečenici. Jasno je da ne mogu u svakoj prilici da uživam u jelu prstima, ali ako mogu da biram između drvene i metalne, odabraću drvenu kašiku. A ako stvarno želim da uvedem dodatno uživanje u nekom obroku, onda su tu štapići!
Drveni, tanki i dugački štapići za jelo umeju da budu divna zabava tokom obroka. Oni jednom najobičnijem jelu, kakvo je recimo nasuvo (testo sa krompirom na proprženom crnom luku i mlevenoj paprici) daju potpuno novu dimenziju! Ne, nije u pitanju smejurija. Baratanje štapićima vrlo se lako nauči. Internet je krcat uputstvima za upotrebu svega i svačega, pa i štapića za jelo. Vrlo je jednostavno savladati tu veštinu. U pitanju je mnogo veća svesnost i prisutnost dok se jede. Štapići nam nisu tako prirasli za ruku kao kašika ili viljuška, pa je neophodno da se obraća pažnja na zalogaj koji želimo da pojedemo. Zalogaj iznenada prestaje da bude sporedna stvar dok razmišljamo šta je sledeće šta ćemo da radimo posle ručka, ili smo obuzeti mislima o proteklim događajima, ili gledamo u telefon ili TV ili još gore, upuštamo se u prepirke sa prisutnima za stolom.
U tim momentima, hranom se više trujemo nego što u njoj uživamo. Sa svakim zalogajem gutamo nešto neprijatno, a da toga uopšte nismo ni svesni. Kada jedemo štapićima, onda svaki zalogaj dobro osmotrimo, pogotovo u početku, dok veštinom u potpunosti ne ovladamo. Procenjujemo sa koje strane ćemo da mu priđemo i kako da ga prinesemo ustima, a da nam ne isklizne pre nego što do njih stigne. U punoj koncentraciji ga prenosimo kao neki dragoceni tovar i onda kada ga ubacimo, uživanje je pojačano između ostalog i zbog olakšanja što je naš srećni zalogaj završio tamo gde je trebalo, a ne na suknji, stolnjaku, ili na podu. Proces hranjenja postaje mnogo svesniji. Hrana se time i energetski bolje usvaja, jer smo je svesnošću uskladili sa sopstvenom vibracijom. Zalogaji su mali, pa se bolje sažvaću, stoga je i osećaj posle jela bolji, jer želudac se ne muči sa polusažvakanom hranom, kakvu mu mi večito užurbani najčešće serviramo.
Kada smo suprug i ja dobro savladali štapiće, počeli smo da jedemo povremeno i levom rukom! To dodatno angažuje obe polovine mozga, da uzajamno bolje sarađuju, da su obe u balansu, a od toga može biti samo koristi. Već i sama reč „balans“ automatski stvara osećaj da je sve u redu, priznajte. Isto se postiže i povremenim pranjem zuba onom rukom koja nam nije dominantna, ili bilo kojim drugim svakodnevnim aktivnostima koje inače obavljamo dominantnom rukom. Svaka novina koje se uvede u svakodnevnu rutinu može da nam pomogne da malo budnije i malo svesnije prolazimo kroz svakodnevne rituale. A rituali su vrlo moćni kada im se posveti pažnja. Koristi su mnogobrojne, a ove sa štapićima su uz to i vrlo zabavne. Probajte!
Nina Martinović Armbruster