Životna priča Ferenca Aroka: U Svet preko Novog Sada i Australije

Mada sam već dugo bio u varoši kraj Tise, putevi nam se nisu ukrštali, ali tada zapodenusmo razgovor u “Art kafeu”. Na uvodnu konstataciju da je sportska legenda na dva kraja sveta, Novom Sadu i Australiji, odmah spušta loptu. 

Nisam ja nikakva legenda ali sam svašta uradio za četiri decenije bavljenja fudbalom. Bez okolišanja mogu da kažem da smatram sebe uspešnim u tom smislu, a mogu da priznam i da sam u životu svašta radio, kao i da sam imao i dosta sreće, prisećao se profesionalnih početaka Ferenc Arok.   

U Gimnaziji u Staroj Pazovi je Arok počeo kao nastavnik fizičke kulture, ne slučajno, jer je pre toga tamo dve godine igrao fudbal u tamošnjem “Jedinstvu”.

Desilo se da je trener prve ekipe “Jedinstva” imao saobraćajku, pa su rekli da pošto studiram DIF, da najbolje od svih znam šta treba raditi, a stariji fudbaleri od mene samo su se zgledali i prihvatili, pričao je Arok.

Prvo trenersko krštenje bilo je u Somboru kada je svojim saigračima rekao da svi igraju na svojim mestima, a da će se on, iako je igrao levo krilo povući nazad i “pokupiti sve što ne valja”, što je bila preteča današnjeg rasporeda u fudbalskim ekipama u kojoj sada svaka ima po jednog takvog “čistača”. Utakmicu su dobili 3:0, mada su prethodnu kod kuće od Somboraca izgubili 7:1, a posle ove pobede Arok veli da je postao trener.

Fudbalsku karijeru sam praktično počeo u kanjiškom “Potisju”, ali sam odigrao svega šest-sedam utakmica, jer sam kao tehničar poslat da radim u Čačak, a u Beogradu sam se upisao na DIF jer nisam dobio stipendiju na Elektrotehničkom fakultetu, jer sam hteo da budem inženjer, ispričao je Arok.

Ocu, kako je dodao, nije smeo ni da kaže, jer bi ga ubio.

Naišao sam tada na jednog trenera odbojke, koji me je tešio, da će me upisati na DIF, a ja nisam imao pojma šta je to DIF... Tako, umesto da budem inženjer elektrotehnike, postao sam fiskulturnik…, kazao je Arok.       

Posle prosvetarskih početaka u Staroj Pazovi, Zrenjaninu i Beogradu sa suprugom Gordanom Divljak Arok, prelaze u Novi Sad, gde je Gordana bila novinar i urednik u kulturnoj rubrici “Dnevnika”, a Ferenc je na poziv iz “Mađar soa” počeo da radi kao sportski novinar.

Tako sam natrčao na Huga Ruševljanina, koji je bio tehnički direktor Fudbalskog kluba Novi Sad i kako sam nastavio da organizujem turnire sa decom, pozvao me je da organizujem fudbalski podmladak kluba. Posle tri-četiri meseca podmladak je tukao prvi tim, jer je u njemu bilo igrača kao što su Brzić, Utornik i drugi. Prvi trener Novog Sada Franjo Pazmanj otišao je tada u Kragujevac i jednostavno su mene stavili pred svršen čin, da bez pogovora preuzmem prvi tim. Tako je dobro ispalo, da je Novi Sad te 1961. godine ušao u Prvu saveznu ligu, a ja kao trener prve ekipe nisam imao ni punih 29 godina. Bio sam najmlađi trener svih vremena u Prvoj saveznoj ligi, koji je ekipu iz Druge lige uveo u najelitnije fudbalsko takmičenje u tadašnjoj Jugoslaviji, ponosan je bio Arok.  

U  RFK Novi Sad  trener je bio u tri maha, sve ukupno šesnaest i po godina. Bila su to drugačija vremena, pa je Arok odlazio u Australiju i nazad se vraćao, a između ostalog 1976. godine predvodio je ekipu Novog Sada u finalu Kupa Jugoslavije protiv splitskog Hajduka.

U vreme kada smo se sreli u maju 2016. godine, na rastanku, pitao sam Ferenca, da li je zadovoljan učinkom na putu oko Sveta, od Kanjiže, preko Novog Sada, Australije i natrag? Nije skrivao zadovoljstvo. 

Mirno čekam da me ispituju tamo Gore! Mislim da sam uradio dobro, da sam radio pošteno, nikada nisam prodavao ili kupovao utakmice, čak sam u nekoliko navrata svoj klub otkrivao kada je tako šta radio. Današnjim trenerima ne zavidim, uopšte. Zavise od nekih ljudi koji su puni para, ili bar parama manipulišu, zavise od mnogo čega, u Srbiji i od navijača koji su neverovatna nova negativna fudbalska sila, tako da sam jako zadovoljan  jer sam radio u vreme kada se sve odvijalo normalno, sportski. Nije ni tada sve bilo kristalno čisto, ali se ovo danas ne može upoređivati ni sa čim. Pre bih se latio motike i išao da kopam, nego da danas budem fudbalski trener, uveravao je Ferenc Arok, a pre nego što je otišao u legendu ugradio je sebe i u uspehe superligaša TSC iz Bačke Topole, gde je bio počasni predsednik kluba.    

Zanimljiva je epizoda koja je usledila dve godine nakon prvog odlaska u Australiju, zbog putovanja brodom oko Sveta. Samo zato se išlo u pečalbu, da Arokovi sakupe dovoljno novaca da krenu na taj put, porodično, Ferenc sa suprugom Gordanom i ćerkama. Za svog naslednika u Sent Džory Budapeštu, koji je bio “mađarski” klub, predložio je jednog Srbina, dotadašnjeg trenera u Melburnu, uprava ga poslušala, ali uz obećanje da će se vratiti ako njime ne budu zadovoljni.

Nismo nikako želeli da propustimo taj brod i put oko sveta, zbog koga smo i došli u Australiju, a posle osam meseci dobio sam poziv da se ponovo pakujemo i idemo za Sidnej. Kada je poziv usledio bili smo u Novom Sadu, a ja u “Mađar sou” kao novinar. Iz kluba Sent Džory Budapešt su podsetili da sam obećao, da ću se vratiti ako im ne bude išlo, pa sam opet otišao na osam i po meseci. Na oproštajnoj večeri u klubu bilo je oko 1.300 ljudi, srdačno smo se rastali, a ja sam svakoga pozvao da svrate da nas obiđu u Novom Sadu, ispričao je Arok.

Na tom rastanku mislio je Ferenc, ili Frank Arok, kako ga tamo zovu, možda će neko doći, a možda i neće, tek sledeće godine u gostima u Novom Sadu je bilo 18 porodica i tako narednih devet godina, sve dok 1979. nije došao potpredsednik kluba i počeo licitirati ponudu, primamljive uslove da ponovni odlazak u Australiju…

Supruga Gordana je popustila, uvidevši da ako ispune sve što obećavaju, ne moramo da radimo sledećih desetak godina, pa smo otišli na dve godine i ostali 23! Napravio sam tamo dar-mar, postali smo prvaci Australije, pa sam preuzeo i mesto selektora reprezentacije, tako da smo se nazad vratili tek 2003. Odlazim svake godine poslednje nedelje u februaru i ostajem oko 40 dana. To što sam vodio reprezentaciju Australije 107 utakmica, niko me nikada neće stići!, ukazuje Arok, napominjući da ga povremeni izleti na kontinet gde je stekao trenersku slavu preporode.

Milorad Mitrović