OkoTVoko: Od TV studija do kanabeta psihijatra
Stvarno sam želeo da pogledam drugo veče dodele nagrade Mac ali kad sam video da je većina pesama počela sa psovkama, sa zvukovima koji su atak na dušu i mozak, odlučio sam da malo promenim kanal, barem to mogu na ovoliku ponudu.
Šta da slušam? Kako je ona muška stvar otišla na odmor? Verujte na reč, upravo je takav refren jedne pesme. Kao i refren „Plavoj kuji treba frizura”. Nek mi neko objasni po kom kriterijumu su Goga Sekulić i Marko Bulat zvezde? Kad ste čuli njihov poslednji hit, možda pre trideset godina? Reporterka je pitala Gogu „ko je uzeo njene gaćice” aludirajući na pesmu koju je imala, a pevačica je rekla „seksi biznismen”. Pokušao sam i da vraćam program, odloženo, u rikverc. Ali postoji nešto što je negledljivo. Neko je divno napisao: „jadna deca koja će da rastu u vremenima Jale i Bube”.
Na RTS-u redovno preskačem „Muzički derbi”, ali na primer svidelo mi se što se Dara Bubamara konačno pojavila na Javnom servisu Srbije i to u emisiji „Ja volim Srbiiju” Emotion produkcije. Još pre par nedelja, ugostili su i Zoricu Brunclik. Dinamika, šarenilo je dobro za medijski pluralizam. Jer pojedine analitičare i fenomenologe do sada sam video i na Novoj i na Pinku barem stotinu puta. Da li su urednici skloni inerciji ili više ne znaju koga da zovu, pojma nemam. Ali kad vidim uvek jedne te iste face, okrenem kanal. I tako sasvim slučajno okrenem Hrvatsku televiziju i naletim na emisiju „Studio”. To je dodela nagrada uz saradnju sa TV magazinom „Studio” koji sada izlazi u „Jutarnjem listu”. Bilo je mnogo zanimljivih nominacija. To je sjajno što je očuvana tradicija da jedan prestižni TV magazin, koji je osnovao Pero Zlatar preživi sve turbulencije i da nađe svoju mirnu luku u novinama i da čak dobije televizijski format. Za najbolji radijski glas, najbolju radio stanicu, za najpopularnijeg Tiktokera. Pošto su pametni urednici priznali da je Tiktok za mnoge postao glavni novi medij. Nagrade za nova lica, pozorišta, filma. Imaju i nagradu za rijality ali tamo se emituju „Supermater”, „Život na vagi” i „Masteršef” kulinarski šou koji je odneo pobedu. Naravno, humor je očajan na tamošnjem javnom servisu kao i na našem. I tamo je Piko Kaktus, maskota TV magazina, koja treba da bude duhovita. Toliko je bilo smešno da je u najboljem studiju hrvatske televizije, vladao veliki muk. Ali zato je Jasna Zlokić uzela mikrofon i dodeljujući nagradu Zorici Kondži, bila je prava stend-ap komičarka, prava ćakulona. Prosto ne mogu da se setim kad sam se toliko smejao pošto je pevačica odlučila da se ne drži sterilnog scenarija sa glupim dijalozima nego je krenula sa svojim šalama. E to je stara garda, ume da peva, ume da se našali ali videla joj se i suza u oku kada su se u programu setili Akija Rakimovskog i „Parnog valjka”. U program se putem linka javio Predrag Miki Manojlović koji je dobio nagradu za ulogu u filmu „Stric''. Potom su nagrade dobili i najbolji TV reporteri i autori najzanimljivijih emisija. Nije bilo podela po televizijama. Sad zamislite da li je moguće da na neku našu televiziju dođu predstavnici svih branši. I mnogo je moćno zvučala poruka horskog refrena: „Nek živi ljubav, nek se budi dan. Nek svako dete ima miran san. Pruži mi ruku kao bratu brat, nek živi ljubav, nek prestane rat”. I tako na svakih trideset godina neko ratuje u Evropi.
I za kraj Dejan Pantelić se na dostojanstveni način povukao iz medija, uz ogromne aplauze na društveni mrežama, otišao je dostojanstveno. Mnogi su odrastali uz njegovu Pink diskoteku gde je repovao sa Basom pesmu „Idemo dalje”. Potom je prešao na BK televiziju, gde je vodio „Idol” pa je radio razne formate na Prvoj televiziji a najviše se angažovao u „150 minuta”. Upućeni kažu da su postojali kraljevi proslava i maturskih večeri a to su Dejan Pantelić i Voja Nedeljković. Ono što je karakteristično za Dekija da je uvek hteo da pomogne, da izađe u susret, posebno obolelima od šećerne bolesti te je učestvoao u svim akcijama. On je osetio šta je to kad izgubiš zdravlje, ali nije se predavao. U jednoj emisiji „Tabloid” mi je otvoreno odgovorio na pitanje da je od Boguljuba Karića dobio za transfer stan. Nikada ništa nije krio i nikada ništa nije muljao ali je na vreme shvatio da televizija jede svoju decu i zdravstveno i mentalno se trudio da ima meru u svemu.
Bila je ovo uzbudljiva televizijska nedelja ali pošto se spremam da proučavam ko je sve legao na kanabe Slavice Đukić Dejanović, znajte da je sledeći izazovan novinarski zadatak u toku. Inače toliko je stresa u našoj državi i na poslu, da mislim da nam je jedini spas da makar virtuelno legnemo na taj kauč. Treba sačuvati zdravlje, smisao za humor i gledati prave televizijske programe ili ugasiti TV i preći na muziku u sopstvenoj režiji.
Aleksandar Filipović