okoTVoko Hasta la vista Beovizija

Što me je odmah asociralo na robota i na Aronolda Švarcenegara...ali ne bit to bila Evrovizija da na nešto ne podseća.

Pobednice su bile dovoljno šljokičaste, pesma je mogla da im se prevede na sve svetske jezike i može da se peva i na engleskom, španskom, srpskom... U moru smornih pesama ovo je bio najefektniji i najbučniji nastup, sve je gorelo i prštalo poput prskalica i konfeta na storijima društvenih mreža... Dobili smo tri temperamentne pevačice.. Mogao bih čak reći da im je koreografija bolja nego što su imale „Aske” 1982. u pesmi „Alo, alo” i da su dinamičnije od „Moje tri” koje su nas 2012. umetničarenjem „udavile” i nisu ušle ni u finale. Najbolje tri u istoriji ćirilične muzike su Brena, Vesna Zmijanac i Mira Škorić koje su nekada pevale o „Muškarcima” ali tako nešto nikada ne poslasmo. Lepo reče Zmiki „Intelektalci to loše i retko rade”. Da sam se ja pitao, išla bi Neda Ukraden ali ne sa pesmom „Bomba” nego sa di-džej obradom „Šaj, rode šaj” jer to je primer etno pesme.

Pogledao sam i „Doru” i kako je izgledao prenos HRT-a iz kristalne dvorane hotela Kvarner. Jedni te isti voditelji sto godina, engleski koji je postao dominantan na ovom takmičenju. Opet su ignorisana dobra imena poput Zdenke Kovačiček i Ire, bivše pevačice „Kolonije”. Otišao je Damir Kedžo sa pesmom o divljem vetru ali teško da bih vam sad mogao otpevati tu pesmu. Revijalni program je bio plač majke božije jer nisam video nijedno poznato estradno ime. Revijalnog dela i nije bilo jer tamo se ne sme pomenuti da je nekad postojala jedna zemlja u kojoj je TV Zagreb imao čak deset pobeda na Jugovizijama. Ali pošto je ponovo faza domoljublja u medijima nije bilo gostiju iz regije iako Hrvatska predsedava EU. HRT mora pod hitno da pozove Huljića, Rozgu i Grašu da bi spasili svoju Doru i vratili se na lidersko mesto koje im je pripadalo nekada u regionu kada su u pitanju „lake note”.

Ali dok se Dora pravila da Juga ne postoji, na Beoviziji su se pevali hitovi s Pesme Evrovizije koja je bila u Zagrebu. Verovatno i zbog toga što većina scenarista, muzičkih urednika našeg takmičenja, najbolje pamte tu Evroviziju iz svoje mladosti. U prenosu RTS je imao zvezdanih trenutaka... To je svakako novo pevanje pesme „Za milion godina” koju je maestralno obradio naš najtalentovaniji i najšarmantiji producent Dušan Alagić i „zemo” iz „Balkanike” naš Vojvođanin Mladen Lukić uz intepretaciju Nevene Božović i prijatelja a sve snimljeno U Tel Avivu. Potom sećanje na Ljiljanu Petrović uz divnu intepretaciju Ekstra Nene koja je nedavno bila i zvezda moje emisije. Žena toliko fenomelnalno izgleda da su svi guglali njeno godište. Plus što ima šta pametno i da kaže, a takvih pobednica festivala danas više nema. Veliki povratak Dragane Šarić u Košutnjak pesmom „Brazil” prošao je uz njenu vidljivu tremu, ali to je bilo njeno spasenje iz kaljuge „Farme” - da se Bebica vrati tamo gde joj je i mesto. Tijana Bogićević nastupajući sa suprugom Singom je održala školu dobrog pevanja i dostojanstveno predstavila svoj Novi Sad i Vojvodinu. Hari Mata Hari je pokazao da se njegovi šlageri slušaju i uz nove aranžmane Big benda. Novina je i veliki pomak u režiji programa, novim tehnologijama koje su primenjene. Vidi se da je ekipa RTS-a išla na obuku za prenos ovakvih događaja. Momci, voditelji iz inostranstva, Stefan Popović i Jovan Radomir dali su šarm zapada i naše dijaspore ovom programu.

Ali pesma Evrovizije i Beovizije odavno nisu glavne teme u našim medijima. Jer najvažnije pitanje tabloidnih novinara Oliveri Kovačević glavnoj i odgovornoj urednici Zabavnog programa RTS-a bilo je šta će Kija Kockar u Košutnjaku čak i u statusu posmatrača i podrške programa. Stoga svuda prođi na Zadrugoviziju dođi. Kako se nadala Beovizija se za Evroviziju dobro udala. „Hasta la vista bejbi” do Roterdama.

Aleksandar Filipović