okoTVoko: U Grand po slavu!
Koliko čujem ovih dana Lepa Brena je prodala „Grand”. Pametna žena, ko će da se snađe u našim komplikovanim kablovskim konfliktima. Uvek je imala „antene” da oseti kako stoje stvari u biznisu.
To je i drži sve ove godine jer Lepa Brena se uklapa u sve moguće oblike državnosti i programske šeme. Uz pomoć Marine Tucaković samo je ona smela da peva o seksu u senu i promoviše duge noge za igranje, vito telo za gledanje, a da nikada ne bude zabranjena u TV programu.
Da sam na njenom mestu možda bih savetovao Sašu Popovića da ne mora toliko da se glumata i fingira svađa u žiriju „Zvezda Granda”. Tačno se vidi da im je cilj rejting i gledanost i da su u stanju da pred kamerama izglumataju svađu, a posle guguču jedno drugom „slatka moja” u šminkernici. Ali znam šta bi mi Brena odgovorila: „E moj Saša, nije vam valjao komunizam i drug Tito. Uživajte u čarima rejtinga i kapitalizma. Ja onako odoh s Bobom na Kanarska ostrva i Floridu, da malo odmorim dušu i pošaljem neku lepu sliku za revijalnu štampu”.
Saša Popović je fantastičan trgovac, pristao je da dođe kod mene u emisiju ako odem u novinarski žiri zvezda Granda jer je znao da sam ih kritikovao. I nisam pogrešio, jer sam bio u programu koji su apsolutno svi gledali. Uvek me naravno šokira kada neko iz regiona priča o tome da je lud za dugim nogama Jelene Karleuše, humorom Radojke Adžić, pesmama i ljubavnim pričama Rade Manojlović, seksi nastupima Milice Pavlović, ali što bi rekla naša sugrađanka „Ti si zmija, a ja sam žaba’’ - džaba ti sve kad svi trče u „Grand paradu” po svoj trenutak slave. „Grand’’ je promeno viđenje televizije i osvestio da je kabl sve gledaniji, ali je uvrstio i starije pesme. Da Neda, Bekuta i Đurišićeva nisu osetile slast popularnosti grandove publike teško da bi male ovakve karijere.
Grand je pokazao i da usko specijalizovane, kablovske televizije ne mogu da opstaju samo na emitovanju narodnjaka. Program „Nikad nije kasno” je primer odličnog nostalgičnog programa za generaciju trećeg doba koja nikako da prežali šlagere. A taj format se masovno uvozi i u susedne republike i svi kopiraju Žiku Jakšića.
Zanimljivo je da kapital i kapitalizam ne poznaju ideologiju. Ako je isti vlasnik N1, Nove TV, Granda, Aj-Di-Džej TV, moramo znati da ne postoji podela na urbane i ruralne. Ako se kritikuje RTS što peva narodnjake iz devedesetih a svi ih znamo, dolazimo do toga da se i u sferi šou biznisa krije opasno licemerje. I ko je taj komesar koji će da odluči šta je to moralna vertikala u medijskom svetu. Ideološki, ja ne znam gde počinje treš, a gde nastaje kemp. I gde je granica između kafanica na Ibarskoj magistrali i gradskih splavova sa silikonkama. Mi smo jako jako čudna zemlja jer ovde ljudi u isto vreme slušaju Priju (Aleksandra Prijović) i Bekvalčevu, a lože se i na Oktobar 1864. i EKV. Kako će Srbija da izađe iz ove medijske mućkalice i papazjanije i kako će da izgledaju nove generacije, to samo nebo zna, da citiram Marinu Tucaković.
Aleksandar Filipović
