okoTVoko Veliki brat iz našeg sokaka
Početak kraja normalnih televizija je bilo pojavljivanje „Velikog brata” na televiziji B92. To je značilo i početak kraja te televizije i svega što je ta šifrovana televizija predstavljala.
Pobednik je bio Ivan Ljuba, mladi pijanista, divni kulturni dečko iz Beograda, koga su svi već zaboravili. Ali, glavna zvezda je bio pčelar iz Kupinova Miki Đurićić. Njegov demagoški dar upotrebio je za lični marketing i završio je kao prvi frajer na naslovnoj strani „Plejboja”. Ući će u istoriju i da je u „Zadruzi'' imao necenzurisan seks na sremački način. To je zabijačka bez predigre. Ali kao i sve instant zvezde završio je u velikim problemima. Od finansijskih do emotivnih problema...
Neke zvezde naše mladosti završile su u „Farmama” i „Zadrugama”...Viktorija, Bebi Dol... Bilo je tužno gledati kako neka silikonka ocenjuje pevanje naših muzičkih legendi. A one u svojim lepotama poroka kao da nisu imale izbora. Marina Perazić je s pravom zaplakala jer u SFRJ je imala sve - diplomu fakulteta i status zvezde, a novi milenijum joj je doneo poniženje i učešće u hrvatskim i srpskim rijaliti programima. Era Ojdanić, Bora Drljača, Milić Vukašinović, to su formati u kojima su odlično plivali. Saška Karan nam je pokazala neko drugo lice. Mada je i dalje bilo „srce puno baruta”. Koliko nije imala sreće sa hitovima Vesna Rivas je dobro plivala u rijaliti svađama. A najbolje se u „Farmama” i „Zadrugama” snašla ona što bi u refrenu otpevala „Lijte kiše ladne vode, Zoka ode“.
Kao što je tvrdila da se i Nikola Tesla kockao, Lepa Lukić se nije stidela što je ušla u takav program. Bilo je to od izvora dva putića. Tako je i kraljica narodne muzike uspela da izađe iz tablodnog blata i kaljuge jer jedna je Lepava... Pojavljivale su se Stanija, Soraja, Miljana Kulić, Luna Đogani, Kija Kockar, druga Milijana i Milojko, ljubavni par, bili su poznati po razlici od čak 53 godine. Nije ni čudo što je Milomira Marića napala Slađana Petrušić. Stari novinarski lisac bi morao da zna da je vreme dece komunizma odavno prošlo i da sad imamo ispade dece „slobizma”.
Izgubila se i razlika gde počinje informativni, a gde zabavni program, pošto su junaci ovih programa postali glavni gosti, a u skupštinske dvorane su postale svađaonice kao da gledamo „Parove” ili „Zadrugu”. Taj manir vriske, cike i histerisanja je prešao i na svakodnevni život gde građani svakodnevno histerišu, vrište jedni na druge. To vidim jer se ljudi u prodavnicama, pekarama, na javnim mestima ponašaju kao da su u „Farmi”. Opšta agresija, šizaona. Zverinjak. Pošto se TV kanali menjaju kao kad se menjaju gaće, sve je dozvoljeno u ime rejtinga i njegovog veličanstva marketinškog profita. Nekad se govorilo o „vijetnamskom sindromu”, sad posmatrajući tikove i neuračunljivo ponašanje možemo govoriti i o „srpskom sindromu” svih koji su izašli iz nekog takvog programa.
Pojedine penzionerke koje ovo gledaju imaju savršen izgovor - gledamo iz radoznalosti da vidimo koliko ljudska dekadencija može da ode daleko. Današnje generacije smatraju da je fenomenalno što prate takav program. I pale se kao „hepo kockice'' a pojedinci čak i učestvuju. I džaba vam da se hvalite da ne gledate televiziju ili da ste izbacili to elektronsko sokoćalo iz kuće. Izađite na ulicu, tamo ćete videti direktnu kopiju onoga što se dešava u rijality programima. Da li smo zaista postali toliko licemerni, zli, da li je u ime novca dozvoljeno sve, pa čak i Sodoma i Gomora. Svaki put kroz neku meterološku promenu dobijemo upozorenje od univerzuma da nije dobro. Ima jedan film dobar naslov za kraj ove kolumne „Biće skoro propast sveta, nek propadne nije šteta”.