NININE MUSTRE Stav

Oduvek mi se činilo da, o čemu god da se radi, jednostano nemam dovoljno podataka na osnovu kojih bih taj stav zauzela. I kao po pravilu, što sam više primećivala pojave, događaje, ljude ili situacije o kojima mi je bilo teško da iznesem svoj jasan stav, to mi je više zahteva za iznošenje sopstvenog stava, dolazilo u život. Godinama mi je to sve ličilo na nerešiv problem.

Šta je to što me zastrašuje? Da li je to stvarno nedovoljna količina podataka da bih o nečemu donela svoj sud, pa onda i stav, ili je to samo strah od nečeg konačnog, što zauzimanje oređenog stava podrazumeva? Konačnost. Rekla bih da je to osnovni razlog što često o nekoj temi nemam svoj stav. Nikada mi nisu bili jasni ljudi koji imaju stav o nečemu i to ne menjaju ni za živu glavu. Koliko god da se stvari, okolnosti i razni drugi činioci menjaju, oni taj svoj stav zadržavaju, trošeći energiju da ga sačuvaju, održe i opravdaju. Kao da je nenormalno promeniti svoj stav o nečemu. Po mom iskustvu, svaki dan smo za nijansu mudriji, vidici su nam prošireniji, doživljaji su nam bogatiji, pa kako onda možemo da imamo isti stav po nekim promenljivim pitanjima? Koju boju volim, a koju ne volim, šta mislim o politici, koji hobi mi je omiljeni, na čijoj sam strani... sve takve i slične teme su mi se motale po glavi i zbunjivale me. Kako da me ne zbunjuju, kada danas osećam jedno, a sutra drugo? Recimo, godinama u nazad ne volim da nosim crnu boju. I ako je nosim, onda je to samo jedan odevni predmet. U crnoj se osećam strogom, otuđenom, hladnom i sa manje energije. Tako se osećam i gotovo. To ne znači da se jednog dana neću osećati drugačije. Možda ću se opet vratiti crnoj boji kada se jednom moj osećaj promeni. A osećaji jesu promenljivi. I o tome se ovde upravo i radi. Ako svoj stav izražavam na osnovu naučenih, pročitanih ili na bilo koji drugi način usvojenih činjenica, onda taj stav baš i nije moj stav. To je više stav nekih drugih ljudi i njihovih iskustava. A ako stav donosim iz ličnog iskustva, ono što doživim danas u jednom raspoloženju, može da bude sasvim drugačije sutradan, kada i moje raspoloženje, pa samim tim i doživljaji budu drugačiji. I šta onda? Da izrazim svoj stav danas, pa da ga izmenim sutra, a onda prekosutra ponovo promenim? To bi bilo prirodno po mom mišljenju, ali stav se u našem društvu doživljava kao nešto određeno, zacrtano, definitivno.      

Zato se retko izjašnjavam o svojim stavovima na svakodnevne teme koje mahom zaokupljaju pažnju svih nas. Jedino o čemu se izjašnjavam su stavovi po pitanju osnovnih ljudskih vrednosti, a u toj oblasti nema mnogo promena. Od kada je sveta i veka, ljudskost, dobrota, iskrenost, hrabrost, razumevanje i ljubav, neki su od principa prema kojima jasno i u svakoj prilici izražavam svoj stav. Svi ostali moji stavovi proizilaze iz tog osnovnog, a varijacije zavise od toga na kom se delu sopstvenog puta nalazim, i kako se u tom trenutku osećam. A to kako drugi doživljavaju taj moj stav, za mene je potpuno nevažno. Dakle, ako me pitate o čemu imam najčvršći stav: najvažnije je biti i ostati čovek, prema sebi i prema drugima. To je moj stav koji nema cenu, niti trpi promenu.

Nina Martinović Armbruster

www.ninamartinovic.com