NININE MUSTRE: Obrasci
Od kada sam počela da se trudim da primećujem sopstvene obrasce ponašanja koji mi ne donose ništa dobrog i lepog u životu, a ipak ih se pridržavam k'o pijan plota, još lakše primećujem obrasce ponašanja kod ljudi iz mog okruženja.
Tako valjda mi ljudi funkcionišemo, jer nam je mnogo teže da sebe vidimo. Moramo to kroz tuđe oči da sagledamo, ali u trenutku kada nam neko ukaže na određene navike u ponašanju, mi to doživljavamo kao napad i kritiku pa reagujemo na različite načine: neko se naljuti, neko se povlači u sebe, a neko počinje da izbegava osobu koja mu je ukazala na evidentan problem koji dovodi do posledica. Uglavnom ne vidimo vezu između sopstvenog ponašanja i posledica, jer prođe određeno vreme dok se to ne desi, a i kad počnemo da primećujemo, te navike ne možemo da se odviknemo. Ili bar tako mislimo.
Jedna meni veoma draga osoba ispričala mi je kako je godinama imala sve veći zdravstveni problem za koji veruje da je povezan sa raznim otrovima koje je unosila u svoj organizam, ali koji su joj toliko prijali i bili „važni“, da jednostavno nije mogla da ih se odrekne. Najsnažnija povezanost bila je sa cigaretama. Vremenom je stigla i do operacije, sve su druge navike otpale, ali cigarete nikako. A već mesecima pre operacije dešavalo se da povuče dim cigarete i da je već tog trenutka zaboli to što je čekalo operaciju, ali uvek bi se probudio neki inat u smislu: „Ma, nemoguće da je to od toga“, a onda vremenom „Ma, nećeš ti meni, ima da pušim dokle god mi se puši“, i tako je to trajalo.
Nije bilo lako. Kaže da čak i danas, duže od decenije nakon operacije poželi da se vrati starim navikama, ali to su sada retki trenuci u kojima sebi dozvoli opuštanje, ali ne i preterivanje. Čak i zapali neku cigaretu, ali to se dogodi jednom u nekoliko meseci, i radost zbog toga što to uopšte može, neutrališe želju da to radi češće. Obrasci ponašanja promenjeni su zauvek, iako se to činilo nemogućim.
Kada ljudi dožive takve transformacije, potrebno je da preispitaju celokupan stav prema životu, da promene mnogo toga, ali to se nekako spontano desi, jer sve je povezano: koje su nam navike, kako se hranimo, šta čitamo, kako se zabavljamo, šta gledamo i slušamo, kome verujemo, koliko smo fizički aktivni... i onda se desi da počnemo da uživamo u prirodnim stvarima, da nam neka ponašanja koja su nam se činila smešnim i nevažnim počnu činiti ogromno zadovoljstvo, kao što jedna šetnja u prirodi donese mnogo više radosti nego jedna cigareta.
Nina Martinović Armbruster
