NININE MUSTRE: Pažnja je moć
NOVI SAD: Još uvek me iznenadi kada ljudi kažu da ne veruju u postojanje bilo kakve energije koju ne vidimo, a koja ipak na neki način ima uticaja na naš život. Rekao bi čovek da je već svima jasno koliko neke nevidljive sile upravljaju našom stvarnošću, jer se to toliko puta pokazalo u raznim životnim situacijama.
Nekim ljudima ni stotine dokaza nisu dovoljni da poveruju da svojim mislima gradimo svoju stvarnost, verovatno zato što taj koncept podrazumeva da preuzmemo odgovornost za svoj život i prekinemo da krivimo druge, ili okolnosti, ili detinjstvo, ili državu, ili politiku za stanje u kojem se nalazimo. A to mnogi jednostavno ne mogu.
A onda se čudim sama sebi što se uopšte čudim. Pa svoju najveću moć, a to je usmerena pažnja, mi dobrovoljno poklanjamo svemu što pokuša da je privuče. Poklanjamo je nametljivim i bezobzirnim ljudima, uvek iznova očekujući neku normalnu komunikaciju, a oni nam samo otmu pažnju, pa samim tim i energiju, jer energija ide tamo kuda usmerimo pažnju. Ljudi koji žive u gradovima vremenom zaborave kako da dopune svoju energiju – odlaskom u prirodu, bavljenjem aktivnostima koje ih raduju, a druge ne unesrećuju, radujući se tuđoj sreći, gajeći biljke ili radeći nešto kreativno... Oni se okreću najbližim izvorima energije, a to su drugi ljudi.
Poznajem ljude koji čak i lepe vesti saopštavaju uz uzdah kao da najavljuju neku veliku katastrofu, a kada se svi oko njih uznemirimo čekajući da čujemo o čemu se radi, oni kao da se zasijaju dok se mi ostali nekako izduvamo. Dugo sam se pitala zašto mi se i dalje dešavaju susreti sa takvim ljudima iako sam ih svesna, a onda sam shvatila da su to svakodnevna testiranja ne bih li još više ojačala svoju svesnost. To mi je kao neka svakodnevna higijena - kao što se svak dan umivam tako i svaki dan vežbam da čuvam svoju energiju, da je ne razbacujem olako i da je usmeravam sa pažnjom na ono što je za dobrobit moju i svih oko mene.
Zato vrlo retko gledam TV serije i slične upijače pažnje za koje se misli da „odmaraju mozak“ a u stvari ga pune potpuno nepotrebnim i beskorisnim, često i štetnim sadržajem, jer čim je pažnja na nešto usmerena, moždani talasi prelaze u tkzv. Alfa stanje u kojem je mozak prijemčiv za hipnozu i onda samo upija sve što mu se sa raznih ekrana servira. A sa ekrana dolazi sve manje smislenog sadržaja.
Sve ređe reagujem na ljude i na stvari koje ne zaslužuju moju pažnju i tako čuvam svoju životnu silu svesna da je ljudska pažnja najveća ljudska moć i vrednost zbog koje se upravo vodi veliki i nemilosrdan svetski rat. Hranim svojom pažnjom samo ono što dodaje vrednost mom životu i vežbam to svakodnevno čuvajući svoju energiju za sebe i ljude oko sebe kako bismo kreirali lepši svet u kojem želimo da živimo.
