NININE MUSTRE : Manekenka
NOVI SAD: Pojavila se na društvenim mrežama divna, lepa žena koja mi je privukla pažnju bojom svoje kose. Zapravo nema boju. Seda je. To se ne smatra bojom. To se sakriva i prefarbava, jer nije društveno prihvatljivo da budeš seda, a da si pri tome aktivna žena na svim životnim poljima. Možeš ako si baka, tada je u redu da imaš sedu. Nju sam zapazila dok sam proučavala sajtove za podršku ženama koje žele da puste svoju prirodnu sedu kosu, ali im okruženje tu odluku spočitava.
Dotična je privela kraju svoju manekensku karijeru, jer je već napunila 50 godina i dosta joj je brige o spoljašnjosti. Želi da se više posveti sopstvenoj unutrašnjosti, a i da prestane da muči kosu i kožu glave. Iako mislimo da postoje neotrovne farbe za kosu, jer tako piše na reklamnim obaveštenjima, ništa što menja hemijski sastav dlake ne može da bude potpuno bezbedno. Imala sam priliku da se farbam skupocenim, bez-ovog-bez-onog farbama, i jednako me je koža glave peckala, a zatim se perutala nedeljama. Dok bi se sve smirilo, već sam morala da se farbam ponovo.
A mislila sam da nisam dovoljno dobra, ni dovoljno atraktivna ako imam moju običnu, tamno smeđu kosu, sa nešto crvenkastog pigmenta. Ustvari, tako su svi valjda mislili, nenormalno bi bilo da ne mislim i ja. Ha, ha. Sada sa prirodno sedim pramenovima izazivam čuđenje većine ljudi u svom okruženju, iako veštački izvučeni sedi pramenovi svima deluju sasvim u redu.
Stvarno da se čovek zapita šta se događa sa ovim svetom? Sve što je prirodno smatra se zapuštenim, neurednim, neuglednim, a ono što je veštačko, postalo je poželjno. Ne znam šta je meni, sa koje sam ja to planete pala, ali taj pad vremenom ima sve veće posledice. Sve teže podnosim lažne identitete, valjda baš zato što sam im veći deo života bila toliko sklona. I sve se bolje osećam u svojoj koži, što manje pristajem da se skrivam iza farbe za kosu, laka za nokte, prejake šminke i garderobe. Doduše, nemam ništa protiv tuđih izbora da rade sa svojim telom šta god žele da rade.
Ja se osećam sve lepše i žanstvnije, sve autentičnije i sve sam više ja - ja. Čak i kada mi kažu da je to zamka, da muški šovinisti to namerno rade, prodaju nam priču da je prirodno lepo kako bi nas oslabili i još više pokorili meni je to smešno i čudi me.
Mada me ne čudi što manekenku sa početka priče pozivaju u razne emisije da priča o svom osećaju slobode, integriteta i zadovoljstva od kako je pustila svoju sedu i o tome kako je ponovo angažuju da radi i ne zna šta će od poslovnih ponuda, jer je svima atraktivna tako jedinstveno prirodna. To me raduje do ushićenja, jer ukazuje na novi pravac u kojem se polako krećemo, pokazuje da je dosta bilo pretvaranja, glumatanja i skrivanja. Manipulacija lažima se raspada i na svakom koraku je sve providnija. Zato i izgleda kao da je kraj sveta. Jeste, kraj je. Drugi koji uveliko postoji, tek počinjemo da otkrivamo.
Nina Martinović Armbruster