Ninine mustre: Juhu!
Sklonost mi je da uvek i u svemu tražim sličnosti, radije nego različitosti.
Ta mi osobina često pomaže u savladavanju potrebe da kritikujem i prosuđujem ljude i njihove postupke. Naravno da sam i tome sklona kao i svako ljudsko biće koje tek uči o sebi i svojoj ulozi na ovome svetu. Ali povremeno sebe uhvatim na delu i to pre svega zahvaljujući toj potrebi da stvari sagledam iz više uglova i da uvek potražim onaj iz kojeg se najviše jednakosti vidi. Već dugi niz godina istražujem razne tehnike, principe, modele i metode kojima se objašnjava stvarnost u kojoj živimo i pronalazim zajedničke crte, jer upravo ono što im je u „zajedničkom preseku“ meni deluje kao relevantan podatak na putu ka istini.
Nailazim na brojne sličnosti u objavama koje se tiču promena na našoj planeti, a pre svega promena u ljudskoj svesti, jer odatle sve počinje, to mi je odavno jasno. Govori se o povratku ženskog principa, o oslobođenju od iluzije koja nam je nametnuta (od strane koga nije ni bitno, jer to samo još više zamagljuje sliku), o buđenju svesti o tome da smo stvaraoci sopstvene stvarnosti i da je došlo vreme da pažljivo i svesno pravimo i najsitnije izbore u svakodnevnom životu. Svaka se misao računa, svaki je osećaj presudan. Pozvani smo svi mi koji smo trenutno na ovoj planeti, da negujemo nežnost, empatiju, ljubav i razumevanje i sve te osnovne postulate ženskog aspekta, kako bismo stvarnost vratili u ravnotežu, kako bismo prestali da povređujemo jedni druge i počeli da se pomažemo i podržavamo. U tome nam pomaže energija vode. Ona ispira i čisti sve što nam više ne koristi. Pomaže nam i sama planeta tako što neprekidno transformiše sve ono čime je svakodnevno zatrpavamo, kako materijalnim tako i mentalnim otpadom, punim svega onoga što nije ni ljubav ni radost. Dok ti procesi traju, nama je teško, imamo bolove u raznim delovima tela, nismo u dobrom raspoloženju i pitamo se šta je svrha svega ovoga? A onda, kada deo tereta ode, osećamo se poletno, dobrog smo raspoloženja, volimo život i ljude i cveće i ptice i sve nam je potaman. Bilo bi dobro da nađemo način da se podsetimo da tokom onih perioda oslobađanja od starog načina razmišljanja i ponašanja, ne padamo u depresivna stanja i ne prepuštamo se patnji. Bol nas uči da se vratimo sebi, da obratimo pažnju na bolna mesta, bilo fizička ili psihička i da ih sa ljubavlju negujemo. Ako se vežemo za taj bol i navalimo da kritikujemo sebe ili druge što nam ga nanose, taj bol gubi svoju svrhu da nas vrati sebi, i pretvara se u patnju. A patnja je neprijatelj bilo kakvog napretka. Patnja je konstruisana priča u našem umu i nema veze sa svesnošću koja nam je neophodna da bismo napredovali. Patnja zamagljuje pogled i zamračuje um. A sve ono što nas boli, traži da se voli.
Verujem da ćete u ovom sažetku raznih istraživanja pronaći neku mustru za sebe i da ćete je primeniti već u sledećoj izazovnoj situaciji u kojoj se nađete. To će izazvati priliv energije, a pošto smo svi povezani, svi ćemo se radovati. Juhu!
Nina Martinović Armbruster