Ninine mustre: Budi kao voda
Ovaj naslov je citat koji se često pojavljuje na društvenim mrežama, a vole da ga govore i ljudi koji shvataju, ili bar misle da shvataju šta je autor time hteo da kaže.
Brus Li je vlasnik ovoga citata, i jako sam mu zahvalna, jer ga se setim skoro svaki put kada se zapitam na koji način da rešim neku situaciju. Budi kao voda, pojavi se odgovor niotkuda. Nekad mu se obradujem, a nekad me i razljuti. Ja tražim rešenje, a život mi u obliku ideje u glavi, pošalje zagonetku. Doživim ponekad to kao neku zen priču, jednu od onih koje su toliko jednostavne, da naš komplikaciji sklon um, ne ume da je razume. Toliko je jednostavno da je neprihvatljivo.
Delim ovo sa vama, jer mi se čini da počinjem da kapiram suštinu te poruke. Rekla bih da je prilagođavanje u osnovi. Prilagođavanje u cilju napredovanja. Ovo je poziv da i pored okolnosti koje nam naizgled ne idu na ruku, potražimo načine kako da ih upotrebimo kako bismo nastavili put kojim smo odabrali da idemo. Šta god da joj stavite kao prepreku, voda teče, curi, kaplje, provlači se, vijuga, poskakuje, survava se ili nadire, ali ne posustaje. Voda ne zna za odustajanje. Voda nam poručuje da samo pratimo sopstvenu prirodu, da pratimo svoj osećaj. Otvor ili pukotina će da se pojavi, ma kakva da je prepreka, i nastavićemo svoj zamišljeni put.
Možda nećemo ići baš onuda kuda smo zamislili, možda ćemo nekad ići brže, nekad sporije, ali nećemo nikada biti zaustavljeni, ako ostanemo verni onome što je naša priroda. A priroda vode je da teče, kao što je čovekova da se kreće. Pri tome ne mislim samo na fizičko kretanje, nego i ono unutrašnje, sopstveno kretanje i napredovanje. Možemo da poprimimo oblik okruženja, možemo da se prilagodimo, možemo neko vreme i da se primirimo, ali ako postoji i minimalna podrška prirode, ako postoji i najmanji nagib koji podržava naš put, i mi ćemo kao i voda, poteći tim putem. Kada naiđe na baš veliku prepreku, a u punoj je snazi svog toka, voda će se rasprsnuti, rasporediti sopstvene snage, a onda opet pronaći pukotinu, otvor ili prolaz i prirodno nastaviti dalje.
Najlepše od svega u vezi sa ovom idejom da treba da budemo kao voda jeste činjenica, da upornim tokom, voda uspeva da oblikuje prostor kroz koji prolazi.
Prepreke na koje iznova nailazimo nisu tu samo da bismo ih na ovaj ili onaj način savladavali. Dobro je imati na umu i činjenicu da se i te prepreke menjaju, da ih mi svojim upornim protokom glačamo, i tako ih sebi prilagođavamo. Zvuči kao paradoks, dok se mi prilagođavamo preprekama, mi te prepreke prilagođavamo sebi. Kao neka romantična simbioza. Menjamo se. Emocije su uzburkane, svet se stalno menja. A mi, i samo mi odlučujemo u kom pravcu se menja. Odlučujemo svojim svakodnevnim, sitnim odlukama, kako ćemo se nositi sa preprekama. Budimo kao voda, i pijmo više vode. Ozbiljno. Jako je važno da pijemo što više, po mogućstvu čiste, sveže vode.
Nina Martinović Armbruster
