Iza izloga: Šta muškarci žele

Čekaj malo, otkud sad to, pa neće biti da je za sve užase i saobraćajne kolapse u gradu kriva “ona“; ima tu valjda i „njegove“ zasluge? Ok, možda neke i od nas i imaju problem s parkiranjem i isparkiravanjem, malo nas ponekad i orijentacija (tipa levo-desno) baš i ne „sluša“ najbolje, ali neće biti da smo „najgore“. Uopšte, tako pojednostavljivati priču i koristiti se okoštalim predrasudama teško da se može nazvati yentlmenskim ponašanjem!

Ma ne, nisam tako mislio, odgovara kolega, uz obrazloženje i pojašnjenje izrečenog: „Žene u životu, kao i za volanom, samo znaju da daju gas; one bi stalno napred, bez da im padne na pamet da malo zastanu, razmisle...“

Hm, nisam zapravo ni stigla da analiziram baš najbolje šta je hteo da kaže moj dragi kolega, jer me je nešto drugo zaokupilo... Čekaj, već nekih dve decenije stalno slušam i čitam o tome šta žene žele, koje su im ambicije, aspiracije; šta ih muči, o čemu sanjaju i maštaju... Čak se i Mel Gibson na velikom platnu „presvukao“ u žensko ne bi li provalio o čemu se tu radi. S druge strane, skoro pa tajac. Kad ste, recimo, poslednji put naleteli na mušku ispovest, na priču o tome kako su preživeli razvod, prevaru; kako se nose s izazovima neoliberalnog „show me the money“ kapitalizma... Da li je neki od njih imao iskustva s predatorima i nasilnicama u suknji, s šeficom bez razumevanja, nefer koleginicima...

Što sam više o ovome razmišljala, sve mi  je jasnije bilo da je danas veća verovatnoća da se s predrasudom priđe muškarcu nego ženi. Razlog je jednostavan – pa mi blage veze nemamo kroz šta oni prolaze i šta im se mota po glavi.

I rešim da to malo promenim, to jest da se bacim na jedan omanji „research “ terena. Za početak, da saznam šta od onoga što žene vole i rado se tome vraćaju, bilo da je reč o ponašanjima, modiranjima ili stavovima, najviše nervira i izluđuje suprotni pol.

Tako recimo, jači pol baš i nema neko visoko mišljenje o ženskoj veštini (mi bismo, naravno, rekle - vrlini) multitaskinga, to jest, našoj sposobnosti da više toga - kuvamo ručak, lakiramo noke, pričamo telefonom s prijateljicom - radimo istovremeno. Oni to jednostavno ne rade. A ne, muški princip nalaže da se problemi rešavaju, a poslovi završavaju po principu „jedan po jedan“. U prevodu: ili kuvaš ručak, ili telefoniraš; ili gledaš fudbal ili pričaš. Sve drugo za njih je nepotrebno iskomplikovana hrpa površnosti.

Komplikacijom nazivaju i žensku potrebu da se o svemu „fino“ razgovara. Ako njih pitate, oni baš i ne bi preterano divanili, posebno ne o svojim osećanjima, baš kao ni o tome šta misle o svojim prijateljima, kakvo su imali detinjstvo, koje traume nose iz tog perioda, ko ih je najviše povredio...

Savet je da ne trošite zalud vreme pokušavajući da uspostavite bilo kakav „kanal“ komunikacije na neku od tih tema. Nećete ništa spektakularno saznati, a pritom ćete ih i prilično smoriti. Ako sam dobro shvatila, njima najviše prija komunikacija tipa realan problem – moguće rešenje. I to po mogućnosti (pogađate) jedna po jedna situacija, nikako sve ođednom na gomili.

I šta im još nije jasno u vezi s ženama? Kako kažu, to je neka vrsta pragmatičnosti, koja se ogleda u stalnoj potrebi da se porede prijateljstva, frajeri, ljubavi... Kao da, pričaju moji drugari, žena ne može da zna da li je upoznala onog pravog ako ga prethodno ne uporedi s bivšima i ne ustanovi u čemu je sve bolji, a gde je eventualno „zakazao“. Na to se, logično, nadovezuje i ženska potreba da „doteruju“ i „glancaju“ svog partnera; da od njega, što se kaže, naprave bolji i lepši model.

Ne razumeju ni njihovu potrebu da budu što mršavije; nije im baš najjasnije kako neko uopšte može da bude srećan kad mu kažu da je jaaaako smršao, kao i da se padne u bedak na opasku da „fino“ (žene to iz nekog razloga uvek čuju kao „popravila si se“) izgledate. I da, apsolutno ne kapiraju zašto su dame pristale da se, zarad tamo nekih trendova, odreknu ženstvenosti.

Ako sam dobro shvatila, damama omiljene čizme „agice“ nerviraju ih bezmalo koliko i mlako pivo, a tu negde je i previše „kežual“ moda, tipa preširoke pantalone, suknje, bluze...

Nemojte mu to raditi, recite direktno šta vas muči. Verujte mi, za njega je ovo agonija ravna onoj koju mi doživimo svaki put kad nam oni na naše kako smo pale s nogu od spremanja, mrtvi hladni odgovore: „Dušo, pa nisi morala, sve je čisto“...

Jasna Budimirović