Glumac Miodrag Radonjić: Stvaralaštvo je sinergija, ne monolog

Moma je, na neki način, kontralik ostalim junacima ove priče koja prati komične i često sulude avanture stanara jedne naizgled obične stambene zgrade u Beogradu. Kako je u intervjuu za Dnevnikov TV magazin ispričao Miodrag Radonjić, najizazovnije mu je i bilo da uđe u ritam tog lika, ali i njegovu atmosferu koja se razlikuje od ostalih junaka ove komedije.

– Mi smo čak imali i neke reference ko bi otprilike to mogao da bude iz nekih filmova koji sad već pripadaju klasicima, kao što je Bili Lebovski, pa smo zaključili da bi on mogao da bude taj ležerni blejač, koji brine samo o tome da njegove biljke, koje gaji, budu kvalitetne (smeh). Taj deo je možda bio najteži jer ja nisam imao konkretne glumačke situacije da publika može da ih sazna i vidi nego je taj lik morao da donese svoj život u tu novonastalu situaciju u filmu koja mu se dešava – objasnio je Radonjić i dodao da je na samom početku rada na ovom projektu shvatio da je reč o kvalitetnom filmu i scenariju, koji je pročitao. – Prijatno sam se iznenadio kada sam prvi put u Nišu na festivalu odgledao film,  mislim da je lekovit, da je potreban u ovom trenutku kada smo svi zajedno u nekoj vrsti odsustva empatije i u kom nemamo odnos ka bliskim ljudima pa čak, eto, ni ka komšijama. Međutim, ovaj film to demantuje i pokazuje jednu stranu ljudske prirode, koja postoji, a koja nam nedostaje i na koju treba da obratimo pažnju.

Radonjić nam je otkrio i da je ovo bila prva njegova saradnja sa Sandrom Mitrović, te je priznao da je srećan jer sa snimanja nosi samo lepa iskustva sa njom, pa je saradnja sa njom, ali i ostatkom ekipe, kako je rekao, bila izuzetno pozitivna.

– Zahtevala je da budem iskren i neposredan i da joj kažem zaista šta mislim o nekim rešenjima, scenama, ali i da predlažem neke svoje ideje. Imao sam sagovornika sa druge strane, a kada je reditelj u pitanju to je za glumca možda i najznačajnije. Zaista je imala sluha za svaku sugestiju, ne govorim samo u svoje ime – kazao je Miodrag Radonjić. – Sve kolege, sa kojima sam pričao, imali su isto iskustvo - da je bilo moguće, ali i potrebno da predložiš nešto što misliš da je dobro pa da zajedno o tome diskutujemo. I ta otvorenost mislim da je potrebna za reditelja u bilo kojoj fazi svog stvaralaštva. Nije važno da li neko radi prvi, drugi ili šesti film, mislim da treba da zadrži tu vrstu iskre i te, rekao bih, dečije radosti ka stvaralaštvu koje je, u stvari, sinergija, a ne monolog!

Glumac je objasnio i da on ne pristupa ulozi i stvaralaštvu s tim da li je nešto pretenciozno ili ne, niti razmišlja o očekivanjima publike. Tako je, kako je rekao, i ovoga puta pristupio projektu „Komedija na tri sprata” razmišljajući o tome kakav je sadržaj kojim će se ovaj film baviti.

Baća će biti kažnjen u nastavku „Južnog vetra”

U nastavku drugog dela serije „Južni vetar”, koja se ovih dana snima na različitim lokacijama širom zemlje i regiona, Miodrag Radonjić ponovo oživljava čuvenog Baću, koji će ovoga puta, kako saznajemo, doživeti neku vrstu unutrašnjeg raspada.

– Mislim da bi bilo nedosledno da u našoj priči toga nema, s obzirom na to da način života, koji taj junak živi, prosto zahteva i posledice, a ako ih izostavimo u našoj priči onda to nije dobro. Nećemo crpeti tog junaka do besvesti kao nekoga ko je šarmantan i zabavan, već će morati da bude kažnjen zbog načina svog života – otkrio je za Dnevnikov TV magazin Miodrag Radonjić.

– Više sam se bavio time šta je ono što je potrebno da ja uradim svojom ulogom, a da sa druge strane budem deo celine, s obzirom na to da ne igram glavnu ulogu, koja nosi film, već da moram prosto da budem deo jednog kolaža čitave priče. Na to sam bio fokusiran. Nisam se bavio očekivanjima od filma – istakao je Radonjić i dodao da ga je ovo ostvarenje ponukalo da razmisli o tome kakav je i sam komšija. – Premda, nisam razmišljao samo o tome kakav sam komšija, već, uopšteno o tome koliko vodim računa o svom okruženju i ljudima koji su oko mene. Mislim da svako od nas može da prepozna sve te junake iz našeg filma s obzirom na to da su oni svi na neki način neka vrsta šablona, ali život je sazdan po šablonima. Sve njih možemo da sretnemo svakodnevno u našim životima, a mi kao glumci, koji su te junake oživeli, smo se trudili da im damo i neku vrstu treće dimenzije da budu ljudi od krvi i mesa, koji imaju i svoje mane i vrline.

Budući da je u jednoj od scena na samom kraju morao na leđima da nosi glumicu Jelisavetu Seku Sablić našalio se da ona nimalo nije teška, već da je samo jedna velika glumica. Sa ovom glumicom snimao je i najviše scena u ovom filmu, pa je rekao da je neverovatno koliko je ona i u najzrelijim godinama fokusirana na zadatak koji treba da obavi, što je na njega ostavilo posebno snažan utisak.

Vladimir Bijelić