NEOPHODNO JE BAVITI SE AGRARNIM TEMAMA Novinarka Aleksandra Bundalo o svojoj karijeri i radu u poljoprivrednoj redakciji Radio-televizije Vojvodine

Urednica je emisija „Brazde“ i „Agromozaik“, koje se emituju nedeljom od 12.05 časova i „Agrodnevnika“, koju pratimo radnim danima od 15 sati na Radio-televiziji Vojvodine.  Emisija „Brazde“ za nju ima poseban značaj, s obzirom na to da se razvija zajedno s njenim profesionalnim usponom, a za naš list ističe timski rad kao osnovu uspeha kako ove, tako i ostalih emisija, koje su stekle veliki ugled u javnosti. Bundalo je sa čitaocima „Dnevnikovog” TV magazina podelila sva svoja iskustva i izazove s kojima se susrela tokom karijere. 

Na koji način ste uspeli da povežete svoju ljubav prema poljoprivredi sa novinarskom karijerom?

– Završila sam Srednju poljoprivrednu školu u Futogu i onda je logičan nastavak bio dalje obrazovanje na Poljoprivrednom fakultetu, odsek za zaštitu bilja. Potvrda koliko volim poljoprivredu i koliko sam bila posvećena učenju i napredovanju jeste plaketa Novosadskog univerziteta koju sam dobila. Po završetku studija, bilo je teško pronaći posao, te nažalost nisam našla zaposlenje u struci. Tada je bio aktuelan časopis „Poslovi“, a Televizija Novi Sad je raspisala konkurs za sedam mladih pripravnika, uključujući jednog novinara za oblast poljoprivrede. Prijavila sam se na konkurs i od oko 300 kandidata, našla sam se među odabranih sedam. Od novembra 2004. godine zaposlena sam kao novinarka poljoprivredne redakcije Informativnog programa na srpskom jeziku.

Koji su bili najveći izazovi sa kojima ste se susreli na početku vaše karijere u novinarstvu?

– U tim početničkim fazama svog profesionalnog razvoja radila sam i neke složenije strukture, te sam već posle mesec dana ušla u studio i počela da vodim emisiju „Brazde”. Taj ulazak u studio bio je jedan od najvećih izazova sa kojima sam se susrela na početku karijere. Tada nisam znala ni osnovne postulate novinarstva, te nisam znala šta me je snašlo. Bilo je veoma neizvesno i imala sam ogromnu tremu, stalno razmišljajući o tome šta će biti i šta će se desiti. Međutim, moj mentorRatko Bojić, koji mi je bio dodeljen za obuku, procenio je da imam talenta za tu vrstu posla i da mogu da se snađem i u živom izdanju, te mi je rekao: „Ti ideš da vodiš program, ti to znaš i biće sve kako treba”, i dodao da ću sa koleginicom Laurom Vujković proći sve te najave. Sećam se da sam izmenila sve boje, bila sam žuta, zelena, crvena i nisam znala šta će me snaći, da li ću se zapetljati u živoj emisiji i da li ću opravdati ukazano poverenje.

Kako ste pristupili vođenju emisije „Brazde” i šta vam je bilo najvažnije da prenesete svojim gledaocima?

– Veoma mi je bilo stalo da kroz oko kamere poljoprivredniku objasnim zašto je važno da se time bavi. Da prenesem savete, da prenesem sve što nalažu nauka i struka kako bi neki poljoprivrednik na svom gazdinstvu bio što uspešniji. Trudila sam se da, koliko god mogu, donesem i neke inovacije, s obzirom na to da sam tek došla s fakulteta, sveža sa znanjem koje može biti korisno. Trudila sam se da ostavim neki svoj autorski pečat, ali sam, pre svega, insistirala na tome da nauka bude prisutna kroz naše priloge, jer mislim da je to našim poljoprivrednim proizvođačima bilo neophodno tada, a potrebno je i sada.

Kako je vaš profesionalni razvoj uticao na emisije na kojima radite, i koje su ključne promene kroz koje ste prošli tokom tog procesa?

– S obzirom na to da sam ja vezana za emisiju „Brazde“, jer tu sam i pripala poljoprivrednoj redakciji, slobodna sam da kažem da ta emisija i ja rastemo i razvijamo se zajedno, a isto smo i godište. Svakako da je bilo značajnih prekretnica u mom radu. Na primer, posle „Brazdi“, došao je „Agromozaik“ kao sledeća emisija, gde sam nastavila da usavršavam svoje veštine. Zatim, došli smo i do „Agrodnevnika“, koji je dodatno obogatio moje profesionalno iskustvo. Kroz ceo dosadašnji staž, prolazila sam kroz različite tehnologije i načine izveštavanja, od stendapa do izveštaja koji su se drugačije pisali, a sve to dovelo je do značajnih promena. Nekada nismo imali teleprompter, pa sam čitala najave sa papira ili sam ih učila napamet. Sada, s teleprompterom, sve ide mnogo lakše. Osim toga, tokom svih ovih godina, menjali smo se i kroz imidž, menjala mi se dikcija, zrelost glasa i izgled, čime je sve dobilo potpuno novu formu.

Šta smatrate svojim najvećim priznanjem u karijeri i šta vas to i dalje motiviše da se profesionalno stalno razvijate?

– To je potvrda, tj. plaketa,  moje naučno-obrazovne institucije Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i novosadskog Univerziteta, jer to je rezultat vašeg znanja, rada i vrednosti, jer tu ne igra ulogu da li ste simpatični ili ne, nego imate propozicije i to smatram svojim najvećim priznanjem. Naravno, veoma je značajno i dostići to da vam poljoprivrednici veruju, ali i da vaša reč ima težinu. Međutim, šta vas to još zadržava u ovom poslu, a opet se vraćam na onu moju biologiju, na moj insektarijum i herbarijum, a to je iskonska ljubav prema onome što ste završili, jer ako oblast koju ste završili volite, onda ćete želeti nju da razvijate i da na tome stalno radite.

Kako ocenjujete interesovanje mladih novinara za bavljenjem agrarnim novinarstvom?

– Moram da kažem da je veoma retko to da mladi žele da se bave agrarnim novinarstvom, jer misle da to, iz nekog njihovog ugla, nije najpopularnije, više su okrenuti nekim zabavnim sadržajem. Kada se pojavi neko mlad, iznenadite se što želi da se bavi agrarnim novinarstvom, što znači da je spreman da izađe na teren i radi u izazovnim uslovima, čak i na blatu i kiši. Ipak, na našoj agrarnoj sceni postoje mladi koji žele da se bave ovim temama, bilo da je u pitanju odlazak na teren ili voditeljski i prezenterski posao, a svaki pomak u tom pravcu je značajan. Važno je da budemo svesni činjenice da smo poljoprivredna zemlja i da je neophodno baviti se agrarnim novinarstvom, a to će neko morati i da nasledi. Mladi su ti koji to treba da naslede od nas, i koji će, sa istom količinom ljubavi, raditi i voleti ovu oblast.

Koji su najvažniji ciljevi koje želite da postignete u narednim godinama u karijeri?

– Što se tiče emisija, smatram da uvek može biti bolje i kvalitetnije, jer nam tehnologija to omogućava. Želja mi je da iskoristimo sve moguće kapacitete u cilju boljeg informisanja naše ciljne grupe, a to su svi poljoprivredni proizvođači i svi poljoprivredni subjekti. Cilj mi je da tehnološki napredujemo, možda i da uvedemo neke nove rubrike, jer je neophodno stalno se potvrđivati na medijskom tržištu. Takođe, nešto što bih volela da se desi jeste da imam svoju autorsku emisiju i da se u tome oprobam.

Ivana Japundža