PRIRODE SE NE TREBA PLAŠITI, TREBA JE POŠTOVATI Naš Ber Grils, Jovan Barajevac o emisiji „Vojvodina divlja strana” na RTV

U četvrtoj epizodi, koja će se emitovati ove nedelje, gledaćemo predele Ponjavice,  Kraljevca i Vršačkog brega i saznati nove informacije o stalno naseljenim vrstama, kao i onim u migraciji. Iza serijala od 12 epizoda stoji naš Ber Grils, Jovan Barajevac, veliki zaljubljenik u prirodu, direktor producentske kuće Magic moments koja je snimila i emisije „Priča sa vode” i „Lovački klub” koje se emituju na Agro TV.

- U ovaj svet sam ušao iz ljubavi prema prirodi i divljem svetu. Majka mi nije dozvolila da upišem srednju školu vezanu za biologiju i zoologiju, htela je da budem inženjer, te sam upisao elektro-školu, ali me je upoznala s čovekom koji se bavio fotografijom i tako sam počeo da učim taj zanat, paralelno sa školom - priseća se Jovan Barajevac kome se, gledajući Dejvida Belamija, pa i Memedovića, javila ljubav prema emisijama o prirodi i želja da i sam radi takve serijale.

Kako je izgledalo snimanje emisije „Vojvodina divlja strana”?

- Snimanje počinje 2020. godine u najnezgodnije vreme jer je došla korona i donela neke druge probleme. Usledile su pripreme za snimanje i istraživanje terena, da vidimo gde šta možemo da nađemo od životinja. Ovaj format je potpuno drugačiji od svega što smo radili jer nemamo scenario, niti sinopsis. Tek kada dobijemo gotove snimke mi možemo da napišemo i uklopimo priču. Imamo spisak životinja i stvari koje želimo da snimimo i u razgovoru sa zaštitarima, koji poznaju teren, napravimo strategiju. Ako znamo da treba da snimimo neku čaplju, moramo da znamo gde se ona pojavljuje. Odemo na to mesto, sakrijemo se preko noći, pre nego što izađe sunce, recimo, u žbunju ili u čeke, koje su dobre za kamuflažu. Sedimo i čekamo zoru. Desi se da čekamo po 5-6 sati, samo da bismo usnimili deset sekundi materijala.

Sami snimate ili imate čitavu ekipu?

- Najčešće sam sam na terenu. Bilo je dosta kolega koje su odustajale jer za ovaj projekat nije važno da ste vrstan kamerman nego je bitno da volite prirodu, ali ne na 20 stepeni s pivom u ruci i pogledom na jezero, nego morate da istrpite i hladno vreme, i insekte, oluje, ali i velike vrućine jer kad je napolju 30 stepeni, u čeki je sigurno 40. To je gotovo nepodnošljivo i ovaj posao se mora voleti. Mnoge kolege su odustajale ali smo uspeli da snimimo serijal. Inače, sve podvodne kadrove je snimila naša koleginica koja je vrhunski podvodni snimatelj Jovana Milankov.  

Koji su to bili najlepšu trenuci u prirodi, koje scene su vam oduzele dah?

- Izdvojio bih cvetanje Tise kao jedan fantastičan trenutak, specifičan za Vojvodinu. Snimali smo sedam dana, u dve godine. Najlepše cvetanje je upravo u okolini Kanjiže. Zatim, izdvojio bih snimanje na Tamišu gde sam prateći kamerom jednog labuda, shvatio da se nalazim u blizini legla belouške. One su mi same ispozirale. Ja sam dva sata uživao snimajući ih. Posle toga sam ih vijao i pokušao da ih usnimim ali to nije uspevalo kao ta dva sata.

Bilo je sigurno manje lepih momenata na terenu, možda opasnih životinja?

- Ne treba se ničega plašiti, treba poštovati životinje i njihov prostor. Bilo je raznih momenata, i zgodnih i nezgodnih susreta. Jednom sam snimao noću. Sakrio sam se u čeku, ugasio sva svetla i čuo sam šuškanje i groktanje. Onda vam kroz glavu prolaze priče lovaca i zaštitara o tome šta je najopasnije u Vojvodini, a to su divlje svinje, pogotovo krmača koja ima mlade. Bilo je nezgodno, očekivao sam svašta, međutim kada su prvi zraci sunca izašli, shvatio sam da to nisu divlje svinje nego neke mangulice koje su bile puštene na slobodnu ispašu i malo sam se smirio.

Šta inače treba da radi čovek kad sretne divlju svinju, budući da su se pojavljivale i u gradovima?

- Ja nisam imao neke opasne susrete s njima ali koliko sam razumeo bitno je samo da se klonite staze njihovog kretanja odnosno da im se ne nađete na putu. Iz priče znam da one konstantno koriste jednu te istu stazu.    

Kako prolazite s ljudskim faktorom, kako reaguju na vas i kameru?

- U tim područjima uglavnom nema ljudi ali ako se nađe neka vikendica i pokoji čovek, uglavnom su znatiželjni i vole da pitaju šta radimo u žbunju s kamerom (smeh). Zaštitari su ljudi koji vole prirodu i veoma su raspoloženi da nam pomognu a i mi njima. Recimo, kad smo snimali Dunav kod Begečke jame, video sam neke mreže koje su postavile ribokradice i pozvao sam čuvare, pa smo to zajedno isekli. Mnoge čuvarske službe su nam izlazile u susret, vozile nas čamcima na nepristupačna mesta, tako da smo imali jako lepu saradnju.

Ima li dosta zagađenih delova prirode?

- Kako da ne, neka mesta po Vojvodini se zaista neverovatno dobro čiste i čuvaju, ali ima i onih koja su jako zagađena, govorim o ljudskom faktoru, dakle od strane izletnika, lovaca, ribolovaca. S druge strane, primetio sam trend kod mlađih ljudi da se udružuju i čiste ta područja. Mladi momci i devojke od nekih dvadesetak godina iz tih lokalnih mesta, organizuju se i očiste prirodu. Više smo tu vrstu zagađenja sretali po zapadnoj Srbiji nego u Vojvodini, pogotovo na Potpećkom jezeru o kome je i Memedović snimio emisiju. To je jedno lepo vodeno ogledalo u kome se ogledaju pašnjaci, a onda spustite kameru i vidite smederevac u vodi. Mislim da će ove nove generacije popraviti taj problem.

Hoće li „Vojvodina divlja strana” doživeti nastavak?

- Ovih 12 epizoda nije kraj tog serijala. Uskoro ćemo krenuti snimanje Fruške gore i Bosutske šume. I želeli bismo da radimo istočnu Srbiju, a za budućnost je planiran ceo Balkan.   

Snežana Milanović

foto: Magic moments

Deca više znaju o Zanzibaru nego Jegričkoj

Jovan Barajevac i supruga imaju troje dece koje se trude da što češće vode u prirodu i na kampovanje. „Sin je najstariji i on je malo češće sa mnom po šumama, i devojčice uživaju u prirodi, ali nisu neki ljubitelji insekata”, rekao je Jovan dodajući da je to njihov način da decu približe nekim normalnim vrednostima, kao i da nauče nešto o svom okruženju. „U svetu lako dostupnih informacija, naša deca više znaju o Madagaskaru, Zanzibaru, Serengetiju, lavovima i pingvinima nego o Zagajičkim brdima, Jegričkoj, orlu belorepanu, tekunicama i ostalim lepotama koje ih okružuju i nadamo se da ćemo to polako promeniti”, rekao je Jovan Barajevac.