MIRELA MITRIĆ I GORAN EROR, DOBITNICI PRESTIŽNE NAGRADE Grle nas uživo ali i na ekranu!
Mirela Mitrić i Goran Eror, urednici i novinari poljoprivredne redakcije Radio-televizije Vojvodine ovogodišnji su laureati prestižne nagrade „Petar Pera Davidović” jubilarnog 90. Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu.
Pored tog priznanja, Mireli je uručena i nagrada za poseban doprinos promociji i unapređenju agrobiznisa. Ne postoji poljoprivredno domaćinstvo u Vojvodini koje nije ugostilo Mirelu i Gorana uživo ili putem malih ekrana kroz emisije „Brazde” i „Mozaik” koje se se smenjuju nedeljom od 10 sati ili kroz „Agrodnevnik”, „Agromozaik” i „Zelenu prognozu” koje svakodnevno gledamo na RTV 1. Stoga ne čudi da najveću produkciju poljoprivrednog programa ne samo u Srbiji, nego u regionu, ima upravo RTV, a deo te ekipe su i Mirela Mitrić i Goran Eror kojima se poljoprivrednici posebno raduju.
- Nas zaista doživljavaju kao članove svoje familije te se desilo da ulazim u poljoprivredno gazdinstvo u Martincima kod čika Mileta koji se bavi svinjogojstvom i njegova supruga kaže: „O, bože ti hvala, nek si došla da više ne grli televizor”. To je nešto što imponuje jer to je znak da smo dobrodošli, da smo dragi gosti, neko ko se prima širokog srca i smatraju nas delom svog mikrokosmosa - rekla je uvek nasmejana Mirela Mitrić u razgovoru za Dnevnikov TV magazin, a njen šarmantni kolega Goran ispričao nam je još jednu anegdotu.
- Bili smo u Melencima, snimali neku reportažu i jedna baka mi prilazi i kaže: „Ti si taj”, ja odgovaram: „Taj sam”, a ona iznenađeno: „Što si malen, ja sam mislila da si krupniji!”. Apropo one teze da televizija malo uvećava, tako da je mene uvećala do te mere da se gospođa prosto zaprepastila - kaže s osmehom Eror koji je doktorand Fakulteta tehničkih nauka i master ekonomista ali i uspešan poljoprivredni proizvođač koji prati trendove i digitalizaciju i primenjuje samoodržive sisteme na sopstvenom gazdinstvu. Mirela je magistar tehničkih nauka u oblasti industrijskih sistema ali kaže da to nikad ne bi menjala za agrar.
- Moje obrazovanje je zapravo vrlo primenjivo i na poljoprivredu i drago mi je kada vidim da je neko standardizovao proizvodnju ali mnogo je lepše biti agrarni novinar nego stručnjak za implementaciju standarda proizvodnje jer je to prilično suvoparna materija a ovo je veoma kreativno - kaže Mirela koja se kreativno izražava i pevanjem pre snimanja te nam otkriva šta se najlepše peva na njivama i među voćnjacima...
- Jako lepo idu lirske operske arije, ali i naš etno opus, poput „Obraše se vinogradi” ili „Šljive opadaju, crne mi se oči dopadaju”.... Zapevamo često, i to veselo srce nekako ide uz selo, agrar, ne kažu za džabe „Ja sam momče sa sela, uvek srca vesela”. To posebno važi za Gorana koji je jedan od najtalentovanijih mladih urednika i novinara - hvali Mirela svog kolegu a on se nadovezuje rečima: „Učio sam od najboljih”. Eror napominje da je njegov put do poljoprivredne redakcije bio splet okolnosti.
- Televizijski karijeru sam započeo kao student druge godine u emisiji „Akademac”. Odmah nakon toga javila se potreba u poljoprivrednoj redakciji RTV-a i moje koleginice su me pozvale i preporučile rukovodstvu s obzirom na to da dolazim iz jednog malog fruškogorskog sela, iz ruralnog područja. Odrastao sam na selu i sve to što je vezano za poljoprivredu meni je blisko. I sam se bavim poljoprivrednom proizvodnjom na svom imanju u Rivici. Zato mi je ova nagrada Poljoprivrednog sajma važna jer u mom kraju niko nije imao privilegiju da dobije takvo priznanje. Organizujem u selu razne manifestacije i događaje ne bih li ljude otrgao od sivila svakodnevice i dao neku novu notu života, radosti. Nadam se da smo zahvaljujući entuzijazmu mlađih generacija uspeli da se pomerimo s mrtve tačke i da naše selo Rivica barem bude prepoznato po tim danima vina ako ni po čemu drugom - objašnjava Goran Eror koji zapravo živi svoj posao kao i Mirela Mitrić koja za sebe kaže da je sa 25 godina radnog staža veteran RTV-a.
- Agrarno novinarstvo je zaista za mene veliki izazov. Od 2006. sam bila na čelu Privredne grupacije informativnog programa, a onda sam sektorski to suzila na agrar koji je strateška privredna grana Vojvodine i Srbije. Nikada nisam zažalila što sam ušla u te vode jer je to za mene lepa strana novinarske profesije, posebno pratiti sajmove koji su jedinstvena prilika da se promovišu dometi domaćeg agrara i da se šire horizonti saradnje sa inostranim partnerima jer agrobiznis ne poznaje granice i to je nemerljiv potencijal ekonomskog uspona naše zemlje u celini. Biti agrarni novinar u poljoprivredi je lepa lična karta. Možda agrarno novinarstvo nije toliko popularno među mladima jer beže u urbanije zone ali oni koji ne otkriju sve lepote ovog sektora ne znaju šta znači rad na terenu, direktan kontakt s poljoprivrednim proizvođačima, beleženje njihovog uspeha i svakodnevnog života jer poljoprivreda je životni stil, odnosno način života - u dahu objašnjava Mirela. Na pitanje šta najviše muči naše poljoprivrednike, Mirela i Goran istovremeno odgovaraju da je to vrlo kompleksno i da nije lako dati odgovor.
- Rekla bih da se poljoprivrednici, ne samo kod nas nego na globalnom nivou, u poslednje vreme suočavaju s brojnim izazovima - klimatske promene, izvor finansiranja, skup repromaterijal, energenti - sve to ima veliki uticaj na malog poljoprivrednog proizvođača i zbog toga je njihov vapaj za institucionalnom podrškom sasvim logičan. Mislim da je i država na strateškom nivou prepoznala poljoprivredu, mada znamo da su često mogućnosti mnogo manje od težnji i aspiracija, kod poljoprivrednika je to posebno teško uskladiti. U najkraćem, odgovor je: suočavanje s klimatskim promenama, izvori finansiranja, skupi energenti, inputi kao i tržišni plasman koji je danas u svim ekonomijama pitanje svih pitanja, posebno kada imate velike tektonske promene na tržištima uslovljene ratnim dešavanjima u Ukrajini. Ono što daje optimizam jeste što Srbija ima izuzetne agroekološke uslove i fantastične resurse i postigla je prehrambeni suverenitet koji je imperativ svih država - kaže Mirela Mitrić, a Gorana Erora pitamo šta on proizvodi na svom domaćinstvu i šta je danas najisplativije.
- Bavim se stočarskom proizvodnjom junadi i uz to i ratarstvom, takođe idem ka samoodrživosti. Jako je teško reći u poljoprivredi šta je isplativo jer se sve brzo menja, jako su velike te amplitude, ti skokovi su nagli. I ako pitate bilo kog poljoprivrednika da vam oceni zadnjih pet godina u poljoprivredi, on će reći: „U proseku, dobro”. Mirela je napomenula sve probleme s kojim se poljoprivrednici suočavaju ali je prosek važan u ratarstvi, stočarstvu, voćarstvu i ostalim granama - objašnjava Goran i dodaje da poljoprivrednik 21. veka mora biti obrazovan i informatički pismen.
- Mora biti dobar poznavalac više različitih profesija, osim toga što mora da bude dobar ekonomista, dakle menadžer, mora da bude i dobar poznavalac hemije zbog sve češće upotrebe određenih hemijskih sredstava u svim ratarskim i povrtarskim kulturama, potom mora dobro da poznaje mehaniku što je sve veći problem jer smo svedoci da se poljoprivrednici suočavaju s nedostatkom majstora i, naravno, moraju imati kvalitetne informacije jer to je u suštini proizvod 21. veka - rekao je Goran Eror dodajući da se on i Mirela Mitrić trude da upravo u svojim emisijama izveštavaju o aktuelnim temama i stvarima koje su u tom trenutku važne i da prenesu poljoprivrednicima informacije koje će im koristiti i značiti u poslu jer je njihova želja da budu servis poljoprivrednih proizvođača.
Snežana Milanović