НЕОПХОДНО ЈЕ БАВИТИ СЕ АГРАРНИМ ТЕМАМА Новинарка Александра Бундало о својој каријери и раду у пољопривредној редакцији Радио-телевизије Војводине

Уредница је емисија „Бразде“ и „Агромозаик“, које се емитују недељом од 12.05 часова и „Агродневника“, коју пратимо радним данима од 15 сати на Радио-телевизији Војводине.  Емисија „Бразде“ за њу има посебан значај, с обзиром на то да се развија заједно с њеним професионалним успоном, а за наш лист истиче тимски рад као основу успеха како ове, тако и осталих емисија, које су стекле велики углед у јавности. Бундало је са читаоцима „Дневниковог” ТВ магазина поделила сва своја искуства и изазове с којима се сусрела током каријере. 

На који начин сте успели да повежете своју љубав према пољопривреди са новинарском каријером?

– Завршила сам Средњу пољопривредну школу у Футогу и онда је логичан наставак био даље образовање на Пољопривредном факултету, одсек за заштиту биља. Потврда колико волим пољопривреду и колико сам била посвећена учењу и напредовању јесте плакета Новосадског универзитета коју сам добила. По завршетку студија, било је тешко пронаћи посао, те нажалост нисам нашла запослење у струци. Тада је био актуелан часопис „Послови“, а Телевизија Нови Сад је расписала конкурс за седам младих приправника, укључујући једног новинара за област пољопривреде. Пријавила сам се на конкурс и од око 300 кандидата, нашла сам се међу одабраних седам. Од новембра 2004. године запослена сам као новинарка пољопривредне редакције Информативног програма на српском језику.

Који су били највећи изазови са којима сте се сусрели на почетку ваше каријере у новинарству?

– У тим почетничким фазама свог професионалног развоја радила сам и неке сложеније структуре, те сам већ после месец дана ушла у студио и почела да водим емисију „Бразде”. Тај улазак у студио био је један од највећих изазова са којима сам се сусрела на почетку каријере. Тада нисам знала ни основне постулате новинарства, те нисам знала шта ме је снашло. Било је веома неизвесно и имала сам огромну трему, стално размишљајући о томе шта ће бити и шта ће се десити. Међутим, мој менторРатко Бојић, који ми је био додељен за обуку, проценио је да имам талента за ту врсту посла и да могу да се снађем и у живом издању, те ми је рекао: „Ти идеш да водиш програм, ти то знаш и биће све како треба”, и додао да ћу са колегиницом Лауром Вујковић проћи све те најаве. Сећам се да сам изменила све боје, била сам жута, зелена, црвена и нисам знала шта ће ме снаћи, да ли ћу се запетљати у живој емисији и да ли ћу оправдати указано поверење.

Како сте приступили вођењу емисије „Бразде” и шта вам је било најважније да пренесете својим гледаоцима?

– Веома ми је било стало да кроз око камере пољопривреднику објасним зашто је важно да се тиме бави. Да пренесем савете, да пренесем све што налажу наука и струка како би неки пољопривредник на свом газдинству био што успешнији. Трудила сам се да, колико год могу, донесем и неке иновације, с обзиром на то да сам тек дошла с факултета, свежа са знањем које може бити корисно. Трудила сам се да оставим неки свој ауторски печат, али сам, пре свега, инсистирала на томе да наука буде присутна кроз наше прилоге, јер мислим да је то нашим пољопривредним произвођачима било неопходно тада, а потребно је и сада.

Како је ваш професионални развој утицао на емисије на којима радите, и које су кључне промене кроз које сте прошли током тог процеса?

– С обзиром на то да сам ја везана за емисију „Бразде“, јер ту сам и припала пољопривредној редакцији, слободна сам да кажем да та емисија и ја растемо и развијамо се заједно, а исто смо и годиште. Свакако да је било значајних прекретница у мом раду. На пример, после „Бразди“, дошао је „Агромозаик“ као следећа емисија, где сам наставила да усавршавам своје вештине. Затим, дошли смо и до „Агродневника“, који је додатно обогатио моје професионално искуство. Кроз цео досадашњи стаж, пролазила сам кроз различите технологије и начине извештавања, од стендапа до извештаја који су се другачије писали, а све то довело је до значајних промена. Некада нисмо имали телепромптер, па сам читала најаве са папира или сам их учила напамет. Сада, с телепромптером, све иде много лакше. Осим тога, током свих ових година, мењали смо се и кроз имиџ, мењала ми се дикција, зрелост гласа и изглед, чиме је све добило потпуно нову форму.

Шта сматрате својим највећим признањем у каријери и шта вас то и даље мотивише да се професионално стално развијате?

– То је потврда, тј. плакета,  моје научно-образовне институције Пољопривредног факултета у Новом Саду и новосадског Универзитета, јер то је резултат вашег знања, рада и вредности, јер ту не игра улогу да ли сте симпатични или не, него имате пропозиције и то сматрам својим највећим признањем. Наравно, веома је значајно и достићи то да вам пољопривредници верују, али и да ваша реч има тежину. Међутим, шта вас то још задржава у овом послу, а опет се враћам на ону моју биологију, на мој инсектаријум и хербаријум, а то је исконска љубав према ономе што сте завршили, јер ако област коју сте завршили волите, онда ћете желети њу да развијате и да на томе стално радите.

Како оцењујете интересовање младих новинара за бављењем аграрним новинарством?

– Морам да кажем да је веома ретко то да млади желе да се баве аграрним новинарством, јер мисле да то, из неког њиховог угла, није најпопуларније, више су окренути неким забавним садржајем. Када се појави неко млад, изненадите се што жели да се бави аграрним новинарством, што значи да је спреман да изађе на терен и ради у изазовним условима, чак и на блату и киши. Ипак, на нашој аграрној сцени постоје млади који желе да се баве овим темама, било да је у питању одлазак на терен или водитељски и презентерски посао, а сваки помак у том правцу је значајан. Важно је да будемо свесни чињенице да смо пољопривредна земља и да је неопходно бавити се аграрним новинарством, а то ће неко морати и да наследи. Млади су ти који то треба да наследе од нас, и који ће, са истом количином љубави, радити и волети ову област.

Који су најважнији циљеви које желите да постигнете у наредним годинама у каријери?

– Што се тиче емисија, сматрам да увек може бити боље и квалитетније, јер нам технологија то омогућава. Жеља ми је да искористимо све могуће капацитете у циљу бољег информисања наше циљне групе, а то су сви пољопривредни произвођачи и сви пољопривредни субјекти. Циљ ми је да технолошки напредујемо, можда и да уведемо неке нове рубрике, јер је неопходно стално се потврђивати на медијском тржишту. Такође, нешто што бих волела да се деси јесте да имам своју ауторску емисију и да се у томе опробам.

Ивана Јапунџа